Енхедуана
Аштар Муалем, Палестина
Плес: Аштар Муалем
Режија: Иман Аун
Музика: Рами Вашаха
Светло: Аталах Тарази
Сараднице: Исона Додеро и Еирини Апостолатоу
Продукција: Аштар театар (Палестина)
Копродукција: Ел Хакавати театар (Палестина), Еспаце Периферик Ла Вилет (Париз)
Подршка: Ал Мавред Ал Такафи, Архаос Поле сирк де Марсеј
Трајање: 50`
Аштар Муалем је палестинско-француска уметница рођена у Јерусалиму 1990. године у породици уметника који су водили позориште „Аштар“ у Рамалаху. Од ране младости је учествовала у продукцијама палестинских дела попут мјузикла „Ал Фаванес“, првог палестинског мјузикла, као и у првим креацијама палестинске циркуске школе „Циркус иза зида“. Дипломирани је уметник националног центра циркуских уметности од 2011. Специјализована за плес на свили, играла је у представи „Ово је крај“ у режији Дејвида Бобија након чега упознаје Ерику Марури-Ласку са којом започиње увежбавање конторционизма. 2013. године ствара представу „Б-Ордерс“, њену прву представу са Фадијем Змородом, плесни и циркуски дуо у продукцији Палестинског циркуса, а у 2011. „Енхедуану“ – самостално извођење у пратњи перкусионисткиње Симоне Абдалах, у којој је како креатор, тако и извођач у плесној, циркусној и позоришној продукцији.
„Енхедуана“ је комад који спаја дисциплину плеса на свили, плеса и перкусионизма. „Енхедуанна“, од митологије па до данашњице, описује различите женске ликове и тренутну ситуацију жена у арапском свету, као и улогу женских уметника у њеном друштву, виђену из перспективе ових блискоисточних уметница које представљају дело, које живе и раде на релацији Блиски исток – Европа. Аштар Муалем и Симона Абдалах су две палестинске уметнице које су изабрале да живе уметност као сопствени начин изражавања. Обе су пионири својих професија, као циркуски уметник и као перкусиониста која свира дарбуку, традиционални инструмент који махом свирају мушкарци. Обе, такође, настављају да се боре како унутар, тако и изван Палестине, да практикују своју уметност запажено и без цензуре.
Требало је почети читањем о женама пре 30 000 година у блискоисточној митологији. Пошто сам добила име по богињи, знала сам да су у то време жене биле богиње, свештенице и дефинитивно и уметнице. Упркос свему томе, оне су водиле своје борбе, баш као и жене данас.
Аштар Муалем