ОДЛУКА ЖИРИЈА

Жири 45. ИНФАНТ фестивала радио је у следећем саставу:

Весна Драгојлов, професор на Универзитету у Мароку, председник
Јелена Мијовић, драматуршкиња у Атељеу 212
др Иван Правдић, професор на Академији уметности у Новом Саду

У конкуренцији од 11 представа које смо са уживањем али и са критичким оком пажљиво посматрали, имали смо прилике да видимо нова кретања у позоришту са пуно елемената оригиналности и иновација у позоришном контексту, разноврсних приступа, од перформанса, игре, музике, технологије, добро смишљене режије и текста – иза којих стоји један професионални и озбиљан рад – и које се све, у већој Или мањој мери уклапају у овогодишњу тему Инфанта – Нове Парадигме – Нова читања. Све моје похвале иду селектору Инфанта, Симону Грабовцу, као и његовим сарадницима.

Избор представа које заслужују једну од три награде за жири није био лак задатак, али смо га сво троје са задовољством испунили.

НАГРАДЕ

3. Награда за изузетну експресивност на граничном подручју између позоришта и осталих уметности, или стваралаштва у најширем смислу додељује се представама: ПОЗДРАВИ ГА И ПОЉУБИ МИ ГА, позоришне трупе Артопија, Македонија и “У ИЗГРАДЊИ” (UNDER CONSTRUCTION) – Позоришна трупе ДАВАИ из Израела

Поздрави га и пољуби ми га доноси нам изузетну експресивност једног младог театра, чији су актери са великим ентузијазмом, без цензуре и на најсуровије искрен начин дочарали савремену актуелну тему засновану на личним исповестима. Документарни театар трупе Артопија преиспитује како поетичке тако и политичке теме и ограничења бивање младим глумцима. Са бескрајним ентузијазмом, млади позоришни аутори ангажовано и директно говоре и изражавају сукобе са којима се срећу вероватно сви ствараоци у свим уметностима. Иако у режији Биљане Радиноске користе минималистички мизансцен и сценску технологију, изузетно изражајни глумци Наташа Петровић, Симона Спировска Костовска, Ненад Митевски и Бојан Кирковски храбро долазе до општег значења и успешног емотивног дејства.

“У ИЗГРАДЊИ” (UNDER CONSTRUCTION) – Позоришна трупе ДАВАИ из Израела је невербална комедија заснована на кловновским вештинама и специфична по начину коришћења реквизите која се не везује нужно за позориште. Егзистенцијални проблеми репетицијом градирају до бекетовског апсурда. Увођење кловновских елемената у контекст позоришне сцене и деконтекстуализовани реквизити смештају ову поетичну и филозофски обојену представу на гранично подручје између позоришта и осталих уметности, као и стваралаштва у најширем смислу.

2. Награда за најоригиналније истраживање једног од сегмената позоришног језика додељује се представи ДЕВОЈЧИЦА СА ЖИЦАМА Драме Словенског народног гледалишча, Словенија и Мувинг Мјузик театра, Македонија

ДЕВОЈЧИЦА СА ЖИЦАМА је представа која би могла бити за сваки сегмент позоришног језика посебно награђена. Ипак, Марјан Нећак, појединачном анализом и истраживањем сваког од сегмената и њиховом синтезом у ову изванредну представу, твори један специфичан универзални позоришни језик -музику. Складсвих елеманата представе, од драматургије, режије, музике, врхунске глуме Барбаре Церар и Уроша Фурста, сценографије, костима, видеа, светла, преплитања наших, балканских језика са светским… омогућио нам је доживљај сусрета са изузетно компонованом иуживо чаробно отпеваном драматичном музиком препуном значења и емоција. Истовремено, тај склад изоштрава болну и на сопственој кожи доживљену тему представе: сталну борбу са личним демонима и друштвено-економским баријерама, снове заустављене на граничним прелазима, поезију згажену стварношћу.

1. Награда за најуспешнију представу у целини додељује се представи ВОЛИТАНТ, плесне компаније Гоби, Мађарска

Представа ВОЛИТАНТ Гоби денс компани из Мађарске показала је чудесне могућности минимализма у свим позоришним сегментима. Само једно тело изузетне Рите Гоби ослобођено родне одређености, невелик број светала које је сјајно дизајнирала Павла Беранова, скоро искључиво монофона музика Давида Сега остварују обиље потпуних метаморфоза кретања у изолацијама и целини. Сваки покрет трансцендира како лично тело тако и описивост овог апстрактног плеса. Један од најтежих, ако не и немогућих начина да се оствари дејство на публику је не користећи значење и контекст. Представа Волитант Рите Гоби врхунском свесношћу и професионализмом превазилази како уобичајену тако и алтернативну позоришну продукцију нудећи једну јасну визију плеса будућности. На тај начин се савршено уклапа у визију и мисију Инфанта, као фестивала који истражује и промовише нове позоришне језике.

Svečano otvoren 45. INFANT

45. po redu internacionalni festival alternativnog i novog teatra – INFANT, u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada, svečano je otvoren 25. juna 2018. godine na sceni „Pera Dobrinović“ Srpskog narodnog pozorišta.

U ime grada Novog Sada, prisutnima se obratio predsednik Skupštine Grada Zdravko Jelušić, kome je dobrodošlicu ispred Kulturnog centra Novog Sada poželela Miljana Kozarov, pomoćnik direktora KCNS.

U svom obraćanju publici i učesnicima festivala, Jelušić je istakao da je tokom decenija postojanja INFANT više puta menjao ime i neprestano tragao za najprimerenijim konceptom koji će pružiti utočište nekim novim pozorišnim tendencijama.

– Postao je jedna od odrednica po kojima je Novi Sad stekao slavu i van granica naše zemlje i doprineo sticanju dveju prestižnih titula – titule Evropske prestonice kulture 2021 i Omladinske prestonice kulture 2019. godine – naglasio je Jelušić i dodao da ovaj festival istrajava na putu razvijanja kulturne scene i proširivanja vidika publike u čemu mu Grad Novi Sad pruža veliku podršku.

Prigodnom besedom, festival je otvorila Maja Mitić,  glumica, koreografkinja, rediteljka, dramaturg, gostujući profesor na „Goldsmit” Univerzitetu u Londonu i član „Dah teatra.“  Ona je za sebe kazala da je svedok, učesnik i posmatrač INFANT-a od 1983. godine kada je u Novom Sadu upisala Akademiju umetnosti.

– Tih godina upijala sam festival, zaljubljivala se u njega i u ovaj grad. Još tada mi je bila važna rečenica: “Nema reka bez pritoka, nema glavnog pravca bez alternativnog“. Još tada mi je bilo jasno da je važno da se ovakav festival desi baš u ovom gradu – kazala je Maja Mitić, a zatim festival proglasila otvorenim.

U nastavku večeri, publika je imala priliku da  uživa u performansu pod nazivom „U izgradnji“ (Under Construction) pozorišne grupe Davai iz Izraela. Grupu su 2013. godine osnovali: Fjodor Makarov, Aleksej Gavrijelov i Vitalij Azarin. Sva tri člana rođeni su u bivšem SSSR-u, a u Izrael su se doselili 90-ih godina prošlog veka.

Komad „U izgradnji“ zapravo je neverbalna komedija o tri ekscentrika koja dele pretrpan, zapušten stan: sijalice pregorevaju, cevi pucaju, komarci grizu, mozgovi su zbrčkani, svet šalje preteće signale… Ali ova gospoda žele da popiju čaj i tako će i biti, makar se svet raspadao.

Prethodno, uoči zvaničnog početka ovogodišnjeg INFANT-a, u 19 časova, na letnjoj sceni Kulturnog centra Novog Sada, izveden je urnebesni spektakl „Vivisekcija Kredenca“ u koprodukciji Festivala u Avinjonu i pozorišta Bastilja iz Francuske.

Ovo gostovanje i izvođenje realizovano je uz podršku Fondacije “Novi Sad 2021” i programa Teatroskop (Srbija), čiji su osnivači: Francuski institut, Ministarstvo kulture i Ministarstvo evropskih i spoljnih poslova Republike Francuske.

Весна Драгојлов

Богат професионални живот почетком деведестих Весну Драгојлов односи из света лингвистике и фонетике, предмете које је више од десет година предавала на катедри за Енглески језик и Књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду, у Америку где мења своју професионалну оријентацију и усмерава се на студије дизајна и дигиталних уметности. У Америци је магистрирала још једном у Денверу, Колорадо, на студијама дизајна/дигиталних медија, и почиње да предаје предмете у оквиру своје нове струке, следећих 17 година, у Колораду и Аризони. 2016. напушта Америку и наставља своју каријеру у својству професора на факултету у Мароку. У Мароку живи и ради већ две године, предаје фотографију и уметност и дизајн, и упознаје се са, за њу, новом културом, и живи у интернационалном окружењу. Пуно могућности да Мароку допринесе са својим стеченим знањем и искуством у Америци, као и да научи у новој етнички и културно разноврсној средини. Током своје каријере у Новом Саду, писала је и преводила текстове из уметности за уметничке часописе. У истом својству је последњих неколико година превела неколико књига са српског на енглески.

Јелена Мијовић

Јелена Мијовић рођена је 21. марта 1971. године у Београду. Дипломирала је Драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Радила на телевизији, писала сценарија за многобројне емисије из културе, дечје ТВ серијале. Од 1996. до 2004. Предавала је Драматургију на Катедри за драматургију и била консултант за ТВ сценарио на Катедри за тв режију Академије уметности. Као драматург радила је на представама у Битеф театру, Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212 (Београд), МНТ-у (Скопље), СНГ-у (Љубљана), Градском позоришту Истанбул (Истанбул), СНГ-у (Марибор). Сарадник на сценарију за филм „Балкан није мртав”, сценаристе Дејана Дуковског, Ане Ласић и редитеља Александра Поповског. Драматург је Позоришта Атељеа 212 од 1999. Године.

Иван Правдић

Дипломирани драматург и Доктор вишемедијске уметности. Редовни професор Драматургије, Вишемедијске уметности  и Дизајна времена. Креира перформансе, амбијенте, акције, представе, драму, поезију, књиге, партиципације публике, радионице, видео. Са својим радовима учествовао на фестивалима и симпозијумима у Канади, Русији, Великој Британији, Холандији, Португалу, Шпанији, Италији, Немачкој, Аустрији, Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Мађарској, Румунији, Бугарској, Албанији и Србији.

Маја Митић (1963), дипломирана глумица

Ради као глумица, кореографикиња, редитељка, драматург и гостујући професор.

-Од фебруара 2017. уметничка директорка и селекторка интернационалног „Нишвил Џез” театарског фестивала.

-Од 2009. гостујући професор ка на  „Голдсмит” Универзитету у Лондону на МА (мастер судије).

-2018. кореографкиња на представи  „Последњи рок”, „Распутин” редитеља Валерија Кирилова у БДП, Београд.

О представи:

http://www.bdp.rs/index.php/predstave/poslednji-rok

Позоришна критика:

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:713182-POZORISNA-KRITIKA-Magijski-momenti-umiranja

-2017. Кореографкиња на представи „Зојкин стан”,Булгаков,БДП у Београду.

О представи:

https://zojkinstan.wixsite.com/bdp2017   

http://www.bdp.rs/index.php/predstave/zojkin-stan

Позоришна критика:

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:713288-POZORISNA-KRITIKA-Gde-smo-danas-u-Zojkinom-stanu#.WpF6Vi4q6jA.facebook

-2016/7. кореографкиња  и сценски покрет,на представи „Млетачки трговац”, Шекспир-Драмски Театра Скопље, МК.

О представи:

https://venecijanskiot.wixsite.com/dramski/autors

Позоришна критика:

https://www.mkd.mk/kultura/teatar-i-film/iskustvo-i-talent-se-zdruzheni-so-mladeshka-energija-za-da-se-otslika-duhot-na

-2015. Креаторка  глумачких физичких партитура глумаца  – сценски покрет и коореографија на представи „Црнина приличи Електри”, АРТ Медија и МОБ Скопље,МК.

http://poplavskanatasa.wixsite.com/director/mourning-becomes-electra

-2016. драматургија и режија представе „Алиса у земљи Змаја”, ДАХ Театар.

-2015. концепт и драматургија  на представи „Дрхтај руже”, ДАХ Театар.

-Од 1983-1991. радила неколико позоришних представа у Београдским позориштима  (Народно Позориште Београд , Театар поезије, Позориште на Теразијама, Дечији КЦ, Позориштанце Пуж итд).

-1985 главна женска улога у филму „Шмекер” , 1990. споредна женска улога у филму „Лагер Ниш”. Играла у ТВ серији „Алекса Шантић” и „Ургентни Центар”.

-Чланица од оснивања ДАХ Театра 1991, http://www.dahteatarcentar.com/  као глумица део уметничког језгра ове трупе .У овом позоришту остварила више од 50 улога.Осим глуме и продукције учествује активно као педагог у радионицама, предавањима, семинарима, фестивалима које ДАХ Театар већ годинама организуј у земљи и ван ње.

-2000-01. гостујући професор на Универзитету у Ајови САД.

-Предавала на Универзитетима:Кал Арт, Браун и Чикаго Институт за Уметност, САД.

Уз рад на улогама како у ДАХ Театру и ван њега радила и као:

-2011-12.  директорка пројекта (пројект менаџер)  „НЕ-Видљиви Град”, ЕУ Култура којим је Србија по први пут била носилац пројекта за ЕУ Културу.

-2012-13. уметничка директорка пројекта „ЕУ ИПА” Оснаживање младих жена у праћењу примене закона о родној равноправности, који је током свог трајања реализовао 10 краткометражних документарних филмова и 1 дугометражни.

-Режирала 3 документарна филма за ДАХ Театар.

-Објављује чланке и есеје о театру у различитим позоришним часописима у земљи и иностранству.

45. Интернационални фестивал алтернативног и новог театра ИНФАНТ, који организује Културни центар Новог Сада, биће одржан од 25. јуна до 2. jула 2018. године

Тим поводом, на конференцији за новинаре, данас, 12. јуна  2018. године у Клубу „Трибина младих“ КЦНС-а говорили су: Симон Грабовац, селектор и извршни продуцент фестивала, Стеван Бодрожа, редитељ представе „Балканска тужбалица“ и писац и Милан Мађарев, редитељ представе „Пост квартет“.

Селектор и извршни продуцент фестивала Симон Грабовац рекао је да свако издање ИНФАНТ -а треба да понуди нешто ново, па је ове године учињен корак напред.Тема овогдишњег фестивала је “Нова позоришна парадигма”.

– Понудићемо неку врсту другачијег ангажованог театра који не упире прстом у око гледаоцу, него на другачији начин говори о свему што се догодило код нас, од ратова па до свих других проблема.У том смислу вероватно је најкарактеристичнија представа „Балканска тужбалица“ коју је режирао Стеван Бодрожа и која из перспективе оних који су страдали, говори слојевито о тим догађајима – најавио је Грабовац.

Говорећи о својој представи „Пост квартет,“ писац и редитељ представе Милан Мађарев, нагласио је да његова жеља није била да режира драму „Квартет“ Хајнера Милера, јер сматра да је увек важније оно што се „налази“ пре текста, у паузама и после тога.

– Оно што је било за мене интригантно је како довести  глумице да плешу, а да немају тог искуства. Свака представа је нова врста изазова – рекао је Мађарев.

Редитељ представе „Балканска тужбалица“ Стеван Бодрожа казао је да је представа настала у сарадњи Пулс театра и Пароброд театра из Београда и уз покровитељство аустријске амбасаде у Београду.

– Представа се бави феноменом несталих у ратовима 90-их на Балкану. Још се око 10.000 људи воде као нестали у свим државама бивше Југославије и њихове судбине су нерасветљене, а њихове породице и даље гаје наду у њихов повратак – рекао је Бодрожа.

Овогодишњи ИНФАНТ нуди публици 11 представа из Француске, Израела, Шпаније, Словеније, Македоније, Мађарске, Русије и Србије, које ће се одвијати на четирилокације: Културном центру Новог Сада, Српском народном позоришту, Новосадском позоришту и Штранду.