ОДЛУКА ЖИРИЈА

Жири 45. ИНФАНТ фестивала радио је у следећем саставу:

Весна Драгојлов, професор на Универзитету у Мароку, председник
Јелена Мијовић, драматуршкиња у Атељеу 212
др Иван Правдић, професор на Академији уметности у Новом Саду
У конкуренцији од 11 представа које смо са уживањем али и са критичким оком пажљиво посматрали, имали смо прилике да видимо нова кретања у позоришту са пуно елемената оригиналности и иновација у позоришном контексту, разноврсних приступа, од перформанса, игре, музике, технологије, добро смишљене режије и текста – иза којих стоји један професионални и озбиљан рад – и које се све, у већој Или мањој мери уклапају у овогодишњу тему Инфанта – Нове Парадигме – Нова читања. Све моје похвале иду селектору Инфанта, Симону Грабовцу, као и његовим сарадницима.
Избор представа које заслужују једну од три награде за жири није био лак задатак, али смо га сво троје са задовољством испунили.

НАГРАДЕ

3. Награда за изузетну експресивност на граничном подручју између позоришта и осталих уметности, или стваралаштва у најширем смислу додељује се представама: ПОЗДРАВИ ГА И ПОЉУБИ МИ ГА, позоришне трупе Артопија, Македонија и “У ИЗГРАДЊИ” (UNDER CONSTRUCTION) – Позоришна трупе ДАВАИ из Израела

Поздрави га и пољуби ми га доноси нам изузетну експресивност једног младог театра, чији су актери са великим ентузијазмом, без цензуре и на најсуровије искрен начин дочарали савремену актуелну тему засновану на личним исповестима. Документарни театар трупе Артопија преиспитује како поетичке тако и политичке теме и ограничења бивање младим глумцима. Са бескрајним ентузијазмом, млади позоришни аутори ангажовано и директно говоре и изражавају сукобе са којима се срећу вероватно сви ствараоци у свим уметностима. Иако у режији Биљане Радиноске користе минималистички мизансцен и сценску технологију, изузетно изражајни глумци Наташа Петровић, Симона Спировска Костовска, Ненад Митевски и Бојан Кирковски храбро долазе до општег значења и успешног емотивног дејства.
“У ИЗГРАДЊИ” (UNDER CONSTRUCTION) – Позоришна трупе ДАВАИ из Израела је невербална комедија заснована на кловновским вештинама и специфична по начину коришћења реквизите која се не везује нужно за позориште. Егзистенцијални проблеми репетицијом градирају до бекетовског апсурда. Увођење кловновских елемената у контекст позоришне сцене и деконтекстуализовани реквизити смештају ову поетичну и филозофски обојену представу на гранично подручје између позоришта и осталих уметности, као и стваралаштва у најширем смислу.

2. Награда за најоригиналније истраживање једног од сегмената позоришног језика додељује се представи ДЕВОЈЧИЦА СА ЖИЦАМА Драме Словенског народног гледалишча, Словенија и Мувинг Мјузик театра, Македонија

ДЕВОЈЧИЦА СА ЖИЦАМА је представа која би могла бити за сваки сегмент позоришног језика посебно награђена. Ипак, Марјан Нећак, појединачном анализом и истраживањем сваког од сегмената и њиховом синтезом у ову изванредну представу, твори један специфичан универзални позоришни језик -музику. Складсвих елеманата представе, од драматургије, режије, музике, врхунске глуме Барбаре Церар и Уроша Фурста, сценографије, костима, видеа, светла, преплитања наших, балканских језика са светским… омогућио нам је доживљај сусрета са изузетно компонованом иуживо чаробно отпеваном драматичном музиком препуном значења и емоција. Истовремено, тај склад изоштрава болну и на сопственој кожи доживљену тему представе: сталну борбу са личним демонима и друштвено-економским баријерама, снове заустављене на граничним прелазима, поезију згажену стварношћу.

1. Награда за најуспешнију представу у целини додељује се представи ВОЛИТАНТ, плесне компаније Гоби, Мађарска

Представа ВОЛИТАНТ Гоби денс компани из Мађарске показала је чудесне могућности минимализма у свим позоришним сегментима. Само једно тело изузетне Рите Гоби ослобођено родне одређености, невелик број светала које је сјајно дизајнирала Павла Беранова, скоро искључиво монофона музика Давида Сега остварују обиље потпуних метаморфоза кретања у изолацијама и целини. Сваки покрет трансцендира како лично тело тако и описивост овог апстрактног плеса. Један од најтежих, ако не и немогућих начина да се оствари дејство на публику је не користећи значење и контекст. Представа Волитант Рите Гоби врхунском свесношћу и професионализмом превазилази како уобичајену тако и алтернативну позоришну продукцију нудећи једну јасну визију плеса будућности. На тај начин се савршено уклапа у визију и мисију Инфанта, као фестивала који истражује и промовише нове позоришне језике.