СЕДМИ ДАН

Полетели смо уз Волитант

У Великој сали Културног центра Новог Сада постављена је плесна изведба Волитант (у преводу са латинског – који је способан да лети) у продукцији плесне компаније Гоби из Мађарске.
Кад уђете у позоришну салу, свуда је мрак и на кратак, заглушујући звук од некуд долеће Рита Гоби, плесачица и кореографкиња која је у 40 минута успела да нас одушеви својим плесним умећем и издржљивошћу. Ограничена у простору са две беле траке које формирају странице троугла, Рита Гоби је изводила сведене, минималистичке покрете на граници са научном фантастиком. Музику која је прати или коју она прати покретом, компоновао је Давид Саго користећи се електронско-акустичном комбинацијом звучних кодова морзеове азбуке и звука буке. Игру светлости и контраста која је феноменално пратила аудио-визуелни доживљај дело је Павле Беранове.
Тешко је описати оваку музику и компактне, беспрекорно сведене покрете којима Рита Гоби испитује границе тела. Она експериментише користећи сваки мишић на телу. Чини брзе, минијатурне покрете често их понављајући и на тај начин прелази из једног стања у друго, из једног света у други.
Потрудићу се да дочарам јасније.
Замислите да сте у тзв. глувој соби, у којој не допире ни један звук из спољашње средине и где после одређеног времена јасно чујете куцање свог срца и пролазак крви кроз вене. Волитант делује као да управо то слушате, само што уместо крви имате песак и осећате како он пролази вашим организмом. Или замислите како би звучала капљица уља сипана у воду која се веома споро и ужасно гласно подиже ка површини.
Не, заборавите сад ово. Замислите следеће. Замислите да је читав свет изграђен од крила вилин коњица и сада га додирујете трепавицама. Осећате? Или пробајте да се концентришите да чујете звук који би настао да се, неким чудом, нађете у ситуацији да треба да прођете кроз славину.
Заборавите и ово. Објаснићу другачије. Узмимо на пример да је стена лакша од воде. И ако би дете бацило такаву стену у воду, који звук и какве концентричне кругове бисте угледали. Не. Покушајте да измаштате да на сигурној даљини гледате како се уништавају огромне металне констукције. Али не чујете ништа, само гледате призор за који претпостављате какав звук би могао да има. Тако изгледа када плаше Рита Гоби.
Одбаците и ове слике. Пробајте да се сетите звука који сте чули у глави пре првог пољупца. И после њега. А сад се брзо сетите звука кад асфалт исијава лети у подне.
Није довољно прецизно. Замислите да сте се пробудили једног дана у бинарном свету и да су кодови сада ваш нови дом. Како то звучи и које емоције вам изазива? Чекајте, погледајте још једном, нисте у свету јединица и нула. Заглављени сте између два зупчаника механизма у сату. Простор се сужава. Не брините, долази спас. Изашли сте одатле. Сада сте гусеница која се претвара у лептира.
Јесте ли заборавили и ово?
Сада замислите све наведено у исто време. Е тако лети Рита Гоби на сцени.
Дивна Стојанов