Светислав Басара
ФАМА О БИЦИКЛИСТИМА
Новосадско позориште/Újvidéki Színház, Србија
Др Херберт Мајер – Даниел Хуста
Краљ Карло Ружни – Арпад Месарош
Мајордом Гросман – Даниел Гомбош
Сигмунд Фројд – Емина Елор
Ернест М. – Арон Силађи, с. а.
Херта Мајер – Терезиа Фигура
Шерлок Холмс – Агота Ференц
Вотсон – Габор Понго
Јозеф Ковалски – Бенце Салаи, с. а.
Адаптација и текстови песама: Роберт Ленард
Сценографија и костими: Нора Арва, к. г.
Композитор: Адриан Ковач, к. г.
Сценски покрет: Габриела Црнковић
Инспицијент, асистент: Чила Ловаш
Светло: Роберт Мајорош
Тон: Тибор Биро
Шминка: Бојана Радовић
Фотографија за плакат: Елвира Какуси
Фото: Срђан Дорошки
Режија: Роберт Ленард
Трајање: 90 минута
„Није више Југославија у распаду, као пре тридесет година, него цео свет. Пре свега Европа. Но теорије завере су актуелније него икад: од CIA-а до KГБ-а, од Јевреја до HAARP-а, од исламских терориста до фудбалских хулигана … Ту је и мистериозна територија бициклизма, са својим поимањем времена и простора, снова и психоанализе.
Вавилонска кула Велике луднице није више сан, већ је јава. У њој се налазе шизоидни становници нашег света који плешу и певају као да је све у реду а кула је већ увелико раздрмана, на самој ивици распада. У овој лудници, која није само изграђена, већ и функционише савршено у својим имбецилним механизмима, пропада правило да је једнооки краљ међу слепцима. Овде је слепило најдрагоценија људска особина.
Кримић и филозофска представа, мјузикл и псхијатријска дијагноза – тако изгледа адаптација култног романа.“
—————————————————————–
Новосадско позориште најдуже је играло „Игру у дворцу“ у режији Муција Драшкића – целих 10 година. Најнаграђиваније су биле представе „Play Strindberg“ у режији Радослава Златана Дорића и у новије време „Поморанџина кора“ у режији Кокана Младеновића која је освојила чак шест Стеријиних награда. У најуспешније представе могу се убројити и – својевремено – сјајно контекстуализована „Коса“, фуриозни „Роки хорор шоу“, враголасто поетични „Сан летње ноћи“, забавни „Чаробњак из Оза“, дуговечни „Португал“, изванредна „Човекова трагедија“, луцидни „Марат/Саде“, потресно духовити „А ко ће вратити бицикл“, спектакуларна „Опера ултима“, „ Off – превазилажење граница“„Piaf Marche“,„Виолиниста на крову“ или још увек актуелна „Неопланта“, апсолутни шампион 59. стеријиног позорја а била је и најзапаженија представа 48. битефа на којем је освојила две награде. Након тога, њен вртоглави пут успеха води на Борштникове сусрете у Марибор, Гавелине вечери у Загреб, Бијенале црногорског театра у Подгорицу… Тренутно је најгледанија и најтраженија представа, не само у нашем театру, већ и у Новом Саду.
Овај новосадски театар оригиналан је по још два необична позоришна догађаја. Једном годишње то је Драмско такмичење мађарских војвођанских писаца током којег у року једног дана три писца напишу три текста за три редитеља и три глумачке екипе које, опет, у року наредног дана спреме три представе које исте вечери изведу пред публиком. Други, пак, уникатни догађај је „сахрана представе“. То је, наиме, начин да се глумци опросте од представа које одлазе у пензију. Представа тада добија потпуно друге, необичне обрисе, у њу се учитавају нове, надасве духовите приче које омогућавају глумцима да покажу своје знање, занат, таленат, хумор – заправо комплетну глумачку личност.
Новосадско позориште и данас игра представе на мађарском језику, увек са симултаним преводом на српски и тако на најконкретнији начин показује да је могуће да људи међусобно говоре и разумеју се. Довољно је само хтети.
А лако је хтети кад под кровом своје куће имаш глумце какви су: Арон Балаж, Силвија Крижан, Емина Елор, Терезиа Фигура, Даниел Хуста, Иштван Кереши, Ливиа Банка, Габор Понго, Габриела Црнковић, Едит Фараго, Агота Ференц, Атила Немет, Даниел Гомбош, Јудит Ференц, Јудит Ласло, Атила Гириц, Золтан Ширмер, Мелинда Јашков, Атила Мађар и Арпад Месарош. То су имена данашњих чланова ансамбла који су, настављајући добру традицију овог театра, извели ово позориште у свет најбољих. Директор Новосадског позоришта данас је глумац Валентин Венцел.
Новосадско позориште је установа од посебног значаја Националног савета мађарске националне мањине.