Можда је постало сувишно у данашњем свету поставити питање: има ли слобода цену? Питање је само: колика је та цена? Шта губимо, шта добијамо, шта смо спремни да жртвујемо, чега да се одрекнемо, кога или шта да изневеримо. Или смо пак спремни да платимо високу цену, али да сачувамо своју слободу и интегритет. У сенци бујања десничарских струја у Европи, у сенци терористичких напада, таласа избеглица, друштвених малверзација, сурових послодаваца..., колика је и каква је та слобода. Она која се, ако сте преступник, може купити од судије или од вршиоца власти. И она која се може купити ћутањем и покоравањем.
У овогодишњој селекцији Инфанта Шекспир, Толер, Ибзен, Вегел... са једне, и Торбица, Младеновић, Естарас, Колежник, Урбан... са друге стране, преиспитују личне и друштвене механизме који условљавају слободу појединца и искушавају његову савест.
Ибзенова јунакиња Хеда Габлер показује да неслобода такође има високу цену. У инсценацији Матеје Колежник и извођењу ансамбла СНГ Марибор, ми иза стакленог зида, присуствујемо лабораторијској анализи ликова и њихових међусобних односа. Живећи у чежњи и празнини, заробљена у конвенцијама и друштвеним нормама, главна јунакиња реши да изврши самоубиство.
Такву судбину у стварном животу имао је и велики немачки писац Ернст Толер, који каже да људски род „тишти двострука невоља: невоља дата људским животом и невоља дата неправдом друштвеног система.“ У његовом уверењу учврстила би га и чињеница да је неолиберални јаз између сиромашних и богатих из године у годину све већи, те да се друштвена неправда очигледно не може искоренити. У узбудљивој поставци Толеровог чувеног дела „Случај Хинкеман“, са ансамблом Загребачког ЗКМ-а, млади Игор Вук Торбица креира мрачну, снажну, узнемирујућу представу. У њој долази сасвим до изражаја Толерова огољена екпресионистичка поезија о младом ратном инвалиду, па уз сведене и промишљене режијске поступке преноси публици снажну антиратну поруку.
Бескомпромисни аутор Андраш Урбан у представи What is Europe? у извођењу театра MESS из Сарајева, бави се питањем колико су политичке идеје и одлуке европских лидера у спрези са њеним историјским и културним наслеђем. Да ли се прокламоване слободе и права подударају са европском политичком праксом? Кроз судбине малих, обичних људи тражи се одговор на питања, где нас је одвело потрошачко друштво, како ће се помирити Европа и ислам, левица и либерали... Можемо ли бити слободни уз промотере идеје отвореног друштва, који ћуте и чекају да десница и лажни традиционалисти одраде за њих неке прљаве послове.
Бојан Ђорђев у својој представи-хепенингу Будућност прочитана у бетону и камену испитује где је Слобода извојевана у НОБ-у, да ли је преживела и у ком облику? Аутор у свом надахнутом монологу на почетку представе имплицира да комунизам није само наша прошлост, већ и наша будућност. На тренутак вам се учини да бисте у то могли и да поверујете, јер је очигледно људска тежња за праведнијим друштвом, колико утопистичка, толико и неуништива.
Још један друштвено агажовани пројекат проговара о варљивости слободе, о револуцији и политичком преврату који се компромитује и пропада, потирући истинске принципе демокартије.
Постављајући чувену Шекспирову драму о Јулију Цезару, Кокан Младеновић указује на крах племенитих револуционарних идеја до кога долази у сусрету са људском похлепом и властољубљем.
Инфант ове године представља и рад значајне европске ауторке Лиси Естарас. Лиси је кореографкиња чувене француске трупе Ц де ла Б, а у сарадњи са еминентом белгијском ауторком Ашељен Паролин изводи свој соло комад La Esclava, својеврсну ауторску интроспекцију у којој испитује свој однос према историји и свету. Истовремено рањива и снажна, она копа по својим сећањима, и кроз ониричне сценске слике гради оригнални плесни језик.
ИНФАНТ ће отворити представа Само моје, пројекат наших водећих аутора независне плесне сцене Ане Дубљевић и Игора Коруге, затим ту су и Констелације Саше Милосавић Дејвис, потом Чудна петља Денеша Дебреиjа, као и моно опера Марјана Нећака, македонског композитора и редитеља који бавећи се Гогољевим Дневником једног лудака закључује – „Свако ко се бори за нормалност испада луд“.
Добро дошли на ИНФАНТ.