Пратећи програм
СУСРЕТ
Изложба
Кустоси: др Миљана Зековић, др Драгана Константиновић, Вишња Жугић и Симон Грабовац
Сарадници: Бојан Стојковић, поставка, фотографија; Слободан Јовић, поставка;
Оливера Миљковић, фотографија; Александра Пештерац
Аутори радова: Зорана Обрадовић, Стефан Томић, Оливера Марковић, Марта Грбић, Радман Пејић, Виолета Стефановић, Милан Малетин, Стефан Живанчев, Димитрије Тошиновић, Милан Тасић, Милена Додеровић, Јелена Степановић, Соња Ђордан, Зоран Отрупчак, Маријана Грбић, Игор Рајковић
Сарадници: Бојан Стојковић, поставка, фотографија; Слободан Јовић, поставка;
Оливера Миљковић, фотографија; Александра Пештерац
Аутори радова: Зорана Обрадовић, Стефан Томић, Оливера Марковић, Марта Грбић, Радман Пејић, Виолета Стефановић, Милан Малетин, Стефан Живанчев, Димитрије Тошиновић, Милан Тасић, Милена Додеровић, Јелена Степановић, Соња Ђордан, Зоран Отрупчак, Маријана Грбић, Игор Рајковић
   |
Сав стварни живот је сусрет.
Мартин Бубер
Сусрети Инфанта и града којем је намењен, у ком је настао и за који постоји, обележавају већ четири деценије крај јуна сваке новосадске године. У својим почецима силовито, алтернативно и сасвим ново у односу на живот конвенционалних фестивала. Данас блаже, мирније, испитујући у времену брзих промена, спектакуларизације и уопштавања значења, шта је то алтернативно, у односу на шта нешто јесте алтернативно, и који је то другачији начин комуникације театра са градом.
Изложбом архитектонских пројеката ефемерног позоришта за ИНФАНТ (реализованих у склопу наставе на предмету Архитектонско пројектовање 1, школске 2015/2016. године) виђење овог сусрета дају студенти Департмана за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду. Селекцијом радова представљени су студенти треће године студијског програма Архитектура, који за три атрактивне и комплексне градске локације (Летња сцена КЦНС, двориште хотела Војводина и Рибља пијаца) предлажу ефемерне пројекте, којима се подржава поновни излазак Инфанта у град. Лаке, привремене, поетичне структуре обележавају наведена три простора, уједињујући њихове различитости, прихватајући изазове маргинализације, девастираности, напуштености са једне стране, а са друге, изазове знатне формалне одређености, неуједначености просторних ставова и јаке фреквенције и заузетости површина. Заузимамо став да је Инфанту место у граду, у јавном градском простору, у животу града, а не у позоришним салама постојећих објеката за културу и изложбом указујемо на потенцијале једног новог сусрета.