ПРОГРАМ / ИСТОРИЈАТ / АРХИВА / ИЗДАВАШТВО / СПОНЗОРИ / БИЛТЕН / КОНТАКТ / НАГРАДЕ
ХИНКЕМАН
Загребачко казалиште младих, Хрватска

По драми Случај Хинкеман Ернста Толера
Редитељ: Игор Вук Торбица
Драматуршкиња: Катарина Пејовић
Сценограф: Бранко Хојник
Костимографкиња: Дорис Кристић
Сценски покрет: Блаженка Ковач Царић
Композитори: Ален и Ненад Синкауз
Дизајн светла: Александар Чавлек
Инспицијенкиња: Милица Костанић
Асистенткиње костимографкиње: Марта Жегура, Хелена Берден
Језичка саветница: Ђурђа Шкавић

Играју:
Еуген Хинкеман – Ракан Русхаидат
Грете Хинкеман – Миа Биондић
Мајстор церемоније – Озрен Грабарић
Паул Гросхан – Франо Машковић
Стара госпођа Хинкеман – Дорис Шарић Кукуљица
Прва кандидаткиња, Лоте, Инге Фрајелибе – Милица Манојловић
Први кандидат, Макс Кнач, Први ратни друг – Дадо Ћосић
Михел Унбешверт, Сводник, Први пас – Јасмин Телаловић
Асистент, Андреас Иберфлус – Петар Левентић
Човек са псима, Петер Имерглајх, Други ратни друг – Миливој Беадер
Зебалдус Зингегот, Други пас – Ведран Живолић
Криста Блутундбоден, Прва курва – Марица Видушић Врдољак
Госпођа на улици, Друга курва – Нада Перишић Радовић

Трајање: 2 сата и 15 минута


Живот човеку поставља изазове и препреке које он увек може савладати. Чак и оне које делују несавладиво и нерешиво. Универзална свемирска једнакост (можемо је звати и Богом, Алахом, Јахвом, Будом, Кришном, судбином, усудом, онтологијом...) човеку нуди пространство варијаната и унутар њих увек постоји могућност решења. На човеку је хоће ли ту могућност успети да угледа и да је спроведе у дело. Јер, све је у погледу.
Пре него што те тврдње изазову нелагоду, неслагање или отпор у некима међу вама који управо читате овај текст, додајем: сасвим је друго питање хоће ли човек успети у савладавању изазова и препрека. И шта савладавање заправо значи? Је ли то већ сама спознаја? Или тек њена материјализација? Могу ли спознаја и материјализација имати исти квалитет и смисао? Пратимо сами себе кроз живот, посматрамо друге људе, делимо простор-време с њима. Свакодневно смо суочени с мањим или већим изазовима и препрекама, спољашњим и унутрашњим. Ако смо имало отворени према властитом срцу таме, знамо колико то може бити тешко. Издржати у времену, трајати у простору. И видимо често и пречесто како се људи сломе. Каткад успеју да се опораве и наставе даље. Каткад не.
Која је тачка лома у човеку која више не може зацелити?
Ту је Ернст Толер. Ту је Еуген Хинкеман. Ту смо ми, Толерови и Хинкеманови наследници. Ту је живот, у својим различитим историјским и личним регистрима, биографије већ закључене и оне у настајању.
Катарина Пејовић

Загребачко казалиште младих савремено је угледно позориште, које иде укорак с рецентним европским тенденцијама извођачких уметности, препознато и признато и изван хрватских граница. Вишесмерне програмске одреднице, искусан и агилан ансамбл, Училиште као језгро будућих професионалаца и позоришно освешћене публике, отвореност према пројектима неинституционалне сцене те склоност истраживању и разним жанровским прожимањима чине га посебним и важним чвориштем на хрватској позоришној мапи. Умрежавањем с бројним међународним организацијама, потпомагањем гостовања и суделовањем у копродукцијама, ЗКМ је етаблирао своју позицију и у европском позоришном простору. У ширем културном контексту пружа услове за развој различитих уметничких пракси, подстиче креативност и културно и духовно богаћење, препознаје позитивне друштвене вредности и утиче на њихов раст.

„Контекст Толерове драме близак нам је утолико што су инвалиди рата и наша, на жалост, актуелна тема, а далек утолико што Толер говори о једној много чвршћој и окрутнијој цивилизацији, у склопу које је много драстичније бити губитник.“
Томислав Чадеж, Јутарњи лист, 11.11.2015.

„У Хинкеману, у тој трагедији једног човека, не случајно, зрцали се трагичност како немачког и европског човека након Првог светског рата, тако и цивилизације која се до данас није променила.“
Андрија Туњић, Вијенац, 26.11.2015.

„Сликајући таму, представа Хинкеман Загребачког казалишта младих оставља простор светлу, у којем уочавамо да је парадокс кључ по којем живимо. Тада криза постаје пут у могућност.“
Наташа Гвозденовић, Дани, 4.12.2015.

Реализовано уз подршку: