ПРОГРАМ / ИСТОРИЈАТ / АРХИВА / ИЗДАВАШТВО / СПОНЗОРИ / БИЛТЕН / КОНТАКТ / НАГРАДЕ

Дневник једног лудака Н. В. Гогоља сматра се једном од првих детаљних евиденција шизофреније, забележене много пре него што је болест призната и добила име у медицинској пракси. Међутим, Гогољева приповетка не анализира болест у медицинском смислу, већ доводи у питање свет у коме се појединац бори за смисао свог идентитета и друштвени статус. Гогољ, на луцидан начин - кроз Попришкинову болест, говори о болести друштва и подсећа нас да смо сви ми у некој врсти сукоба са реалношћу. Која реалност је реалнија? Она о којој читамо у новинама, она коју опажамо у нашој непосредној близини или она у нама?

Спонтаност је кључни сегмент када почнете да стварате. То је био начин на који смо створили ову моно оперу која укључује различите музичке стилове, али и даље прати путању класичног музиког дела - Опере... на почетку у виду Увертире и врло брзо прелазећи у Симфонију менталног, духовног и емотивног стања главног јунака. Његово заточеништво у себи, његова неспособност и његове половичне реченице које је компоновао Гогољ, без обзира на успешност глумачке интерпретације, не би звучали тако снажно и задивљујуће без музике. Музика је као вода. Док пловимо по њој, пијемо је и бранимо се од ње, увијени смо у јединствену акустичну одору које нисмо ни свесни.
Марјан Нећак

Moving Music Theatre (ММТ) производи савремену музику за извођачке уметности (позориште и плес), савремене форме опере и музичке и позоришне експерименталне представе. За многе извођаче, певаче, музичаре, редитеље, кореографе и визуелне уметнике, ММТ постаје лабораторија за истраживање идеја и развој иновативних извођачких пракси кроз призму музичког позоришта. ММТ такође делује у сфери филма, визуелних уметности и мултимедије, као и у сфери образовања.

„Моно опера коју изводи Озрен Грабарић најбоља је представа ове јесени у Загребу. Невероватна је лакоћа с којом се композитор и редитељ Марјан Нећак поиграва са Гогољевим идејама. (...) На крају, остаје сумња да ли је Попришкин тај који губи разум или је свет изгубио разум, док се укупно лудило у овој сјајној представи пројектује директно у главу сваког гледаоца понаособ.“
Миа Митровић, 24експрес, Хрватска

„Рећи да су Грабарићево извођење и његова вокална интерпретација изузетне психоделичне музике Марјана Нећака врло детаљно простудирани, било би потцењивање. Они су не само тајанствени и дубоки, већ се врло дискретно појачавају све до кулминације. (...) Нећак води лудака као савршеног и колористичног јунака до ивице лудила и мали корак би био довољан да се прекорачи линија и падне у понор из којег нема повратка.“
Тодор Кузманов, Радио Скопље, Македонија

„Грабарић је велики мајстор сценске градације и кулминације, само да би свео свој израз у ниже, мирније сфере, и то исто изнова и изнова. Чинећи тако, он савршено следи Нећакове музичке и просторне идеје, док се Лукановићев видео рад подудара и са једним и са другим, стварајући тако јединствени ритам. (...) Начин на који то Озрен Грабарић представља просто је немогуће описати речима. Мора се видети и чути, осетити и бризнути у плач због сваког одбаченог, прогањаног, пониженог и кињеног људског бића, од почетка времена све до краја света.“     
Дарко Гашпаровић, kazaliste.hr