ПРОГРАМ / ИСТОРИЈАТ / АРХИВА / ИЗДАВАШТВО / СПОНЗОРИ / БИЛТЕН / КОНТАКТ / НАГРАДЕ

Констелације су премијерно изведене 2012. у Ројал Корту у Лондону и за кратко време су постигле велики успех. Ник Пејн је постао најмлађи добитник позоришне награде коју додељује Ивнинг Стандард, а комад је постављен на Бродвеју и стекао светску славу. Квантна теорија игра значајну улогу у овом комаду који је истовремено и „момак среће девојку“ романтична комедија. Роланд, пчелар, на роштиљу упознаје Маријану, која се бави квантном космологијом. У једном тренутку она објашњава како се теорија релативитета која покрива сунце, месец и звезде коси са квантном механиком која се бави молекулима, кварковима и атомима. И размишља о могућности паралелне егзистенције у оквиру простора које конфликт ове две теорије отвара. Констелације су драма која показује деловање ове теорије у пракси, кроз однос двоје људи у паралелним универзумима. Комад истражује слободну вољу и улогу случајности у нашим животима.

Позориште Атеље 212, јединствено позориште у Београду, Србији и читавој бившој Југославији настало је пре 60 година, када се појавила потреба за новим местом на коме би се играла нова авангардна драма, од великог утицаја у Европи у то време. Све је почело 12. новембра 1956. године, премијерним извођењем Гетеовог „Фауста” у режији Мире Траиловић, у малој сали старе зграде „Борбе” у којој је било само 212 столица у гледалишту. Појава Атељеа 212 значила је прекретницу у позоришном животу не само Београда, већ и овог дела Европе. Током 60 година које су уследиле, Атеље 212 је кроз своје представе, писце и редитеље, а нарочито кроз своје велике глумце, стварањем и негом посебног „атељеовског духа и стила“, поставило Београд и наше позориште на мапу света, где још увек постоји и траје.
Атеље 212 је било прво позориште у Источној Европи које је играло „Чекајући Годоа” Семјуела Бекета, 1956. године. Велики успех ове представе омогућио је читавом низу других авангардних драма и аутора да се појаве у позоришту. Сартр, Фокнер, Јонеско, Ками, Пинтер, Адамов, Ружевич, Џојс, Жари, Т.С. Елиот, Витрак, Шизгал, Копит, Жене, Олби, Стопард, Хавел – први пут су приказани на овој сцени пред југословенском публиком.
Атеље 212 је откривало и нове домаће писце и прво постављало и играло комаде Александра Поповића, Душана Ковачевића, Боре Ћосића, Љубомира Симовића, Бране Црнчевића, Борислава Михаиловића – Михиза… Дугогодишњи управник Атељеа била је Мира Траиловић, која је заједно са Јованом Ћириловим иницирала оснивање једног од највећих европских позоришних фестивала БИТЕФ, који је настао 1967. године у Атељеу 212.
Данас Атеље 212 има стални ансамбл од 30 глумаца, али је отворен и за оне уметнике који нису стално везани за ово позориште. На сцени Атељеа 212 играју се нове драме савремених домаћих и страних аутора, којима позориште даје свој, врло препознатљив печат.