ПРОГРАМ / ИСТОРИЈАТ / АРХИВА / ИЗДАВАШТВО / СПОНЗОРИ / БИЛТЕН / КОНТАКТ / НАГРАДЕ

Европа је утопија. Уз њено име везују се културне, историјске, хуманистичке вредности, владавина права и закона, поштовање квалитета људског живота и његове важности. Пут према Европи је замишљени пут у боље сутра и срећнију будућност. Но, слике будућности нема.
Европска стварност заправо јесте нешто друго, али она нас не занима. Иако Европљани, унутар географско-културолошких идентитета, остајемо изван политичко-идеолошких граница Европе, које заправо чине Европску унију. Као они који не задовољавају стандарде, који не испуњавају услове, те не одговарају карактеристикама, Европу гледамо из доњег угла, као чежњу којој тежимо. Упркос томе, склони смо да Европу сагледавамо као предмет критичности – постајемо оштрији према Европи него према нама самима. У исто време желимо да постанемо пуноправни део Европе, али не тежимо довољно ка томе да мењамо околности у сопственој околини. Чежња за приступањем Европи и живљењем по њеним стандардима тако престаје да буде промена ситуације у властитој држави, већ лични, чаробни пут сваког појединца ка животу у једној од земаља Европске уније. Али, било би још боље да нас Европа порази, уреди, то јест – уништи.
Андраш Урбан и Бојана Видосављевић

Сцена MESS је продукцијски сегмент Јавне установе MES-Међународног театарског фестивала. Након десетина продукција и копродукција од 1993. до 2014. године, деловање ЈУ MES озваничено је и као театарско, а не само фестивалско. MESS је продуцирао те учествовао у копродукцијама као театар у 75 представа. У том процесу сарађивао је са 59 позоришних кућа и компанија из 12 земаља света.
Сцена MESS је замишљена као простор позоришне слободе. Замишљена је као место где уметници могу да истражују нове форме, да пропитују и деконструишу књижевну класику, стварају текстове или раде праизведбе, креирају ауторске пројекте. Пре свега, замишљена је као простор где могу да ризикују јер се уметност не може развијати ако пред себе не стављамо изазове и не улазимо у непознате и неистражене сфере. То значи да ће резултати бити непредвидиви и различити, али никада незанимљиви или површни.
Циљ Сцене MESS је креирање услова у којима су уметнички тимови, који стварају представе, састављени према заједничком сензибилитету. Сцена MESS нема стални глумачки ансамбл ни стални ауторски тим. Свака представа окупља нови тим уметника и уметница, чиме се омогућују флуидност, динамика и иновација и подстиче развој босанско-херцеговачког театра.

Средњоевропски сан, онај који су просањали Кундера, Конрад и Магрис, наједном се распршио. Распршиле су се и илузије. Испоставило се да смо само фалсификовали сопствене биографије, иначе, све је остало по старом. Очеви су се одрекли своје прошлости, синови су се пак одрекли очева. И сад тапкамо у месту са својим изгубљеним илузијама. Више се одговорност не може свалити ни на социјализам који у мукама одумире, нити на совјетску империју која је наводно отела Средњу Европу. Осванула је слобода, стигосмо до најтеже етапе пута, на којој смо се суочили са самима собом. Жмиркаво зуримо у огледало, у одраз сопственог лика. Тапкамо у месту, не боримо се више ни против комунистичке диктатуре, нити за слободу. Слободни смо – признајемо с извесном средњоисточноевропском иронијом, пошто знамо да је и наша слобода тек својеврсна маска. Нека живи слобода која не вреди ништа! Нека живи слобода, доле једнакост! Доле једнакост, доле братство!
Ласло Вегел, Испаштање, Приче из доњих предела
(Превод Арпад Вицко)