ПРОГРАМ / ИСТОРИЈАТ / АРХИВА / ИЗДАВАШТВО / СПОНЗОРИ / БИЛТЕН / КОНТАКТ / НАГРАДЕ

Иновативно тумачење једне од најдрскијих, најконтроверзнијих и најутицајнијих драма 20. века. Лик Хеде данас је живљи него икада, садржавајући наглашени индивидуални призвук уз неограничену свест о слободи сопствене воље. Ибзенова драма је изузетан пример хетерогених драмских мотива и треба је тумачити најмање из двеју односних перспектива: у једној перспективи посматрају се друштвени и књижевни контекст времена у којем је комад написан, а у другој савремени положај. А између се налази читав 20. век (!) са својим променама и турбуленцијама.
Представа почиње у тренутку када се Хеда враћа са шестомесечног меденог месеца-студијског путовања у „кућу из снова“ са супругом Јергеном Тесманом. У овом новом дому, међутим, осећа се више него икада ухваћена у стезник моралних конвенција, друштвених ограничења и недостатка сопственог испуњења. Она не може да дише, не може да живи у кавезу породичног живота, не може да поднесе баналну досаду у свакодневном животу и свој унутрашњи расцеп. Снажна драма развија се из наизглед баналних разлога кад Хеда постане свесна да она сама одлучује о начину борбе.

Словенско народно гледалишче Марибор је данас највећа културна и уметничка установа у Словенији, која је организована у пет јединица: Драма, Опера, Балет, Симфонијски оркестар и Фестивал Борштник. Одељење технологија и Одељење администрације су заједнички. У 2009. години имало је 324 стално заспослених и 150 сарадника ангажованих у сезони. На пет различитих позорница и сала изводи се тринаест премијера сваке сезоне (7 драма, 4 опере, 2 балета) и четрнаест концерата, што укупно чини 500 представа које види око 200.000 посетилаца. СНГ Марибор изводи своје представе на гоствањима у Словенији и иностранству где је, нарочито у последњих неколико година, било један од најважнијих амбасадора словеначког позоришног стваралаштва.

„У центру пажње су људски односи, сложеност сопственог карактера, потиснути нагони, имагинација, али и неиспуњени живот, и сав тај психолошки глиб, у коме налазимо - ако копамо довољно дубоко – сопствене запањујуће и обично рањиве импулсе.“
Зала Добовшек, Погледи, 25.02.2015.

„Сваки члан из групе глумаца - Јуриј Древеншек, Маша Жилавец, Матеја Пуцко, Иво Бан и Матјаж Трибушон – потписује изузетно глумачко достигнуће, а ипак сасвим је јасно да суштина лежи у глуми Наташе Матјашец Рошкер: ово је драма за њу. Она је искористила прилику и надиграла себе изнутра: ни за трептај ока не пада у типичну хистерију; она је сасвим присебна, али немирна, врло прецизна у свакој карактеризацији и тајанствено двосмислена.“
Петра Видали, Вечер, 14.02.2015.