 |
О Дружини А
Београдска драмска дружина А је прва алтернативна трупа у Србији, a настала је 1961. године у Београду. Много је познатија као Дружина А, а понекад се звала и Позориште Радета Марковића. Организована је на принципу једнакости и договора чланова, што значи да радних тела и руководилаца није било, а само су два члана била овлашћена да потписују уговоре. Право предлагања пројекта имали су сви, а онај члан који би предложио пројекат он је и руководио њиме. Оснивачи су били Раде Марковић, глумац; Оливера Марковић, глумица; Мића Томић, глумац; Воја Мирић, глумац и Брана Анђелић, инспицијент. Административно-финансијске послове је водила Културно-просветна заједница, преко које су обезбеђивана и средства. Због недостатка средства и замора самих чланова Дружина А је 1964. престала са радом. Представе су припремали у Сали хероја Филолошког факултета. „Девојка са насловне стране“ Пурише Ђорђевића, у колективној режији, била је прва њихова продукција. Улоге су тумачили: Оливера Марковић, Воја Мирић и Раде Марковић, а премијера је одржана 26. марта 1961. године. Са овом представом су учествовали на другом Фестивалу малих и експерименталних сцена (1961) и освојили награду стручног жирија, а Оливера Марковић је награђена за глуму. Представа је изведена око сто пута у просторима који најчешће нису били намењени за позориште. Премијером „Опасних вода” Слободана Стојановића у фебруару 1962. године у колективној режији завршен је рад на другој представи ове трупе. Улоге су тумачили: Раде Марковић, Оливера Марковић, Воја Мирић, Мића Томић, Павле Минчић и Мића Узелац. Представа је припремана око три месеца у Академском позоршту Београдског универзитета а премијера је одиграна у Сали хероја Филолошког факултета. Изведено је око педесет представа, рачунајући и учешће на Фестивалу малих и експерименталних сцена, где је освојила награду стручног жирија, а Раде Марковић награду за глуму. Премијерно извођење текста „Премијера” Миодрага Ђурђевића било је фебруару 1963. године у загребачком Студентском центру. Одиграно је још око двадесет представа. Улоге су тумачили: Раде Марковић, Оливера Марковић, Мића Томић, Воја Мирић, Мића Узелац и Брана Анђелић, а режија је била колективна. Последњи покушај ове трупе је био рад на тексту Слободана Стојановића „Линч”, али премијера никада није одржана, што значи да се трупа распала. Група је гостовала у руднику Стари трг (представа изведена под земљом), а представе су играли у домовима културе и радничким универзитетима у: Сомбору, Суботици, Зрењанину, Новом Саду, Панчеву, Зајечару, Неготину, Приштини, Косовској Митровици, Краљеву, Чачку, Титовом Ужицу, Новој Вароши, Пријепољу, Пљевљима, Чајничу, Жабљаку, Иванграду, Титограду, Цетињу, Никшићу, Брчком, Сарајеву, Зеници, Славонском Броду, Загребу, Жупањи, Книну и другим градовима у земљи.