ПРОГРАМ / ИСТОРИЈАТ / АРХИВА / ИЗДАВАШТВО / СПОНЗОРИ / БИЛТЕН / КОНТАКТ / НАГРАДЕ
ПРОШЛОСТ
Констанца Макрас | Доркипарк и Оскар Бјанки, Немачка

Режија и кореографија: Констанца Макрас
Музика / Компоновање: Оскар Бјанки
Драматургија: Кармен Менерт
Коаутори и извођачи: Луиз Бекер, Мартон Чузи, Ане Рате Поле, Лик Ђујол, Мијако Клајн,
Ниле Кетинг, Јохана Лемке, Ана Мондини, Јука Охта, Феликс Залман, Мики Шођи
Музичари: Мијако Клајн, Јука Охта
Сценографија: Лаура Гамберг, Чика Такабајаши
Костимографија: Алисон Саундерс
Светло: Серђо Пешана
Звук: Штефан Верман
Директор сцене: Велко Функе
Техничар костима: Маркус Бароз Кардозо
Асистент режије: Фелипе Амаја
Менаџмент продукције Доркипарк: Катарина Валиш
Канцеларија продукције Доркипарк: Рене Домбровски
Међународни односи Доркипарк: Руи Зилвеира
Менаџмент гостовања Доркипарк: Рикардо Фраја
Координација пројекта Допелпас: Ане-Катрин Шмит, Катарина Валиш
Посебна захвалност очевицима Хани Гинцлер, Урсули Хенинг, Нори Ланг и Ингрид Шулц

Продукција КОНСТАНЦА МАКРАС | ДОРКИПАРК И ХЕЛЕРАУ – Европског центра за уметности у Дрездену, у копродукцији са Шаубине Берлин. Финансирано преко програма Допелпас Савезне фондације за културу. Уз подршку Швајцарског савета за уметност Про Хелвеција.

Трајање:
100 минута


Представа Прошлост истражује вештине памћења, или ars memoriae, у оквиру којих су сећања нарочито снажно повезана са физичким локацијама, просторима и архитектуром. Полазна тачка је град као конкретна географска локација, као сидро за сећање, ментална  слика и оквир. Шта се дешава са нашим сећањима, шта се дешава са онима који се сећају када су ова физичка места уништена? Констанца Макрас је разговарала са очевицима који се сећају градова који данас не постоје више у истом облику. Радње у комаду односе се на древне технике вештина памћења, при чему да бисмо призвали неку ствар у сећање, морамо најпре да пронађемо и организујемо своје утиске. У средишту ове мнемоничке технике је просторна оријентација: како користимо просторе и места да бисмо се сећали?
Представа је резултат тесне сарадње са швајцарско-италијанским композитором Оскаром Бјанкијем, чија музика комбинује колективно и индивидуално сећање и слави звук као физичко, понекад мускулозно, место.
Прошлост истражује архитектонска места као наративне инструменте наше историје: у њеном поновном писању, за превазилажење рана прошлости и за разумевање садашњих догађаја (личних и глобалних) као дела константног круга.
       

Констанца Макрас | Доркипарк
Констанца Макрас, рођена у Буенос Ајресу, студирала је плес и модни дизајн у свом родном граду. Након даљег образовања у плесу у Студију Мерса Канингема у Њујорку, своје прве радове представила је у Амстердаму. Преселила се у Берлин 1995. и своју прву плесну компанију Тамагочи Y2K основала је 1997; своја позоришна остварења и комаде реализовала је у сарадњи са уметницима различитих профила. У сарадњи са драматуршкињом Кармен Менерт основала је плесну компанију Констанца Макрас | Доркипарк 2003. Овде је ујединила глумце, играче, музичаре и уметнике из различитих жанрова и земаља са извођачима старости од 4 до 72 године, при чему се у представама комбинују текст, видео, извођење музике уживо и плес. Продукција Пакао на Земљи Констанце Макрас одликована је 2008. наградом Гете института за најбољу немачку представу. Макрас је добитница Резиденцијалног боравка „Виљем Л. Абрамовиц“ у уметностима на Масачусетском технолошком институту и немачке позоришне награде Фауст за представу Мегалополис 2010.     
Констанца Макрас је држала радионице и мајсторске курсеве на универзитетима у Берлину и као кореограф и педагог по позиву у Кореји, Јапану, Индији, Индонезији, Аргентини, Бразилу, Чилеу и Сједињеним Америчким Државама. Њена компанија стално сарађује са позориштима као што су Хебел ам уфер у Берлину, Шаубине на Лењиновом тргу и ХЕЛЕРАУ – Европски центар за уметности у Дрездену.

„Оштрина представе лежи у сликама: у постепено заустављеном паду играча, напред и назад појединих сцена. Аплауз за добар позоришни комад.“
Уве Залцбренер, Зиддојче цајтунг, 11.11.2014.

„Може се осетити искричање хумора и прштање маште у овој компанији. Све оно чега се дотакну, преобликује се дотле док се његов смисао не окрене око властите осе. Такво субверзивно поткопавање једна је од снага кореографкиње Констанце Макрас и њене трупе Доркипарк лоцираних у Берлину.“
Катрин Бетина Милер, ТАЦ, 11.11.2014.

„Публика гледа без даха како сви дискурси о вештини памћења обесно израстају у нити. Нити које зналачки и суптилно воде до суштине, а то је оживети сећања на догађаје који су заправо неприказиви.“
Берлинер цајтунг, 28.11.2014.

Реализовано уз подршку Савезне фондације за културу