ПРИЧА О ЧАЈУ
варијација на тему “Три сестре” А. П. Чехова
представа
Дијана Милошевић/ДАХ Театар, Београд (Србија)

Играју: Југослав Хаџић, Александра Јелић, Сања Крсмановић Тасић, Маја Митић
Музика (компоновали и изводе): Александра Дамњановић, Небојша Игњатовић, Југослав Хаџић
Сценографија: Неша Париповић
Костим: Милена Ристић
Светло: Радомир Стаменковић
Израда објеката: Никола Тасић – АРБОС
Организација: Елизабета Курела, Сузана Тасић Ановић
Режија и драматургија: Дијана Милошевић
Текстови коришћени у представи:
Рут Маграф, А. П. Чехов “Три сестре”, Какузо Окакура “Књига о чају”, М. Башо – три хаику песме, Дејв Дуган “AH 6905”, документарни материјал – Фонд за хуманитарно право и Жене у црном, фрагменти из дневних новина , информације са интернета, ДАХ Театар  

Представа траје 70 минута

Прича о чају, нова представа ДАХ Театра узима као полазиште класичну драму А. П. Чехова “Три сестре”. Ова драма служи као референтна тачка, оквир који обједињује различите приче и теме. Централна тема представе-воз који ће најзад одвести сестре до места из снова, Москве, или ситуација пропуштених прилика и прокоцканих шанси - инспирисао је и провоцирао више важних тема којима се баве “Три сестре” ДАХ Театра. Возови и пропуштене прилике водили су до несталих људи, несталих језика и несталих истина. Ова представа истражује значење сећања у односу на истину – посебно сурову истину. Питање на које се представа фокусира није о скривеним истинама већ о томе како третирамо сурове истине. Шта се дешава, када се на пример, истина о отмици људи из воза за време ратова на простору наше земље обелодани и препозна чак и на нивоу државе, али до данас жртве нису званично ожаљене, и њихове породице нису чуле ни реч утехе?
Које су импликације масе информација које добијамо данас преко медија, информација које се не третирају хумано? Која је улога сећања? Који су облици амнезије нашег времена и како креирати ритуал anamnesis-a?
“Заборављање које anamnesis тежи да поништи је заборављање које се дешава кад год се насиље сматра оправданим.”

“Разарању и насиљу у савременом свету се једино можемо супротставити стварањем смисла.”
Мото ДАХ Театра, од оснивања до данас

Јадранка Анђелић и Дијана Милошевић су основале ДАХ Театар 1991. године из потребе за темељним лабораторијским радом. ДАХ Театар је 1993. повећао своје активности формирајући Центар за позоришна истраживања. Програм Центра је састављен од представа, радионица, предавања, семинара, гостујућих представа и фестивала. Рад Центра је окренут ка непрестаној размени знања, искуства и идеја међу уметницима и учесницима из различитих позоришних и националних традиција.
ДАХ Театар, активан у неколико позоришних мрежа, наступао је широм Европе, САД, Новог Зеланда и Аустралије.

www.rex.b92.net/dah