ПЕВАМ КАО ДА САМ ПТИЦА
представа
Ненад Чолић/Плаво позориште, Београд (Србија)

Сценарио и режија: Ненад Чолић
Учествују: Јелена Мартиновић, Марко Поткоњак, Маша Јелић, Дејан Стојковић
Сцена, костим, програм: Ивана Чолић
Инструкторка класичног индијског плеса: Виолета Пурхмајер (Венурати)

Текст:
Х. Хесе - “Степски вук”, “Есеји”, “Ходочашће”;
И. Хајлбут - “Посланство Хермана Хесеа у нашем добу”

Музика:
Традиционална духовна музика древне Индије - Бхајан, Традиционална песма “Свилен конац”, В. А. Моцарт - 40. симфонија, Принц - “Purple Rain”, “Te Amo Corazon”

Плесови:
Класични идијски плесови Бхарата-натyам, Радјахстан

Представа траје 90 минута

Певам као да сам птица је стих из Гетеове песме “Певач”. То је песма коју је петнаестогодишњи Херман Хесе рецитовао учећи и служећи у евангелистичком манастиру Маулбрум када му је репетитор замерио да је тај стих изговорио превише обесно и слободно. То је млади Хесе записао у свом писму родитељима из чега се може видети да је то била једна од првих жаока репресије спољњег света коју је истинољубиво и слободољубиво чулно биће Хермана Хесеа веома болно осетило.
Певам као да сам птица је израз наше душевне потребе. То је још једна представа Плавог позоришта базирана на противуречностима питања слободе. Овог пута из угла једног европског грађанина чији живот одише бесмисленошћу и збрком, безумношћу и сном, као живот свих људи који неће више да се лажу. Болно осећање Хермана Хесеа које се провлачи кроз сва његова дела и које кроз његов живот одзвања као вапај грађанске слободе, било је наша инспирација и наша утеха. ...
Певам као да сам птица је прича чији пут води у спасење. Један писац проналази ликове из својих романа. Они му помажу да доживи унутрашњу промену. Да би се то догодило он мора да жели ту промену и да прође кроз читаво своје унутрашње пространство. Ако остане на уском комаду свога бића ускоро ће пропасти. Духовна промена је једно од најтежих људских искушења. Њена награда је одрастање. ...
Певам као да сам птица је представа која је трагала за путевима посвећења, путевима поверења, путевима послушања. Изгледа да их је нашла. Сада ни љубав више није тако далеко. Хвала Херману Хесеу. (Ненад Чолић)

Плаво позориште је основано 1995. године у Београду, са циљем да његови чланови мењају себе. То је позоришна лабораторија чија се идеологија базира на принципима које су установили реформатори позоришта XX века – Константин Станиславски, Антонен Арто, Јежи Гротовски, Еуђенио Барба и Один театар, као и италијански редитељ Масимо Ђанети.
Плаво позориште је савремено позориште - група људи која, негујући зрно анархизма у себи, користи позориште као место које има кредибилитет и у коме се могу рећи неке озбиљне ствари о свету који нас окружује.
Као део својих редовних активности, Плаво позориште едукује, кроз радионице и семинаре, младе позоришне ствараоце.