неименовано, нечије, негде, ничије, моје, непостојеће, неизречено, немерљиво, невидљиво, туђе, нејасно, твоје, остављено, заборављено, измишљено, поново
handle with great care, нова ауторска представа Далије Аћин, на необичан, сугестиван и имагинаран начин се бави феноменом сећања, оних слика, ствари и појмова које остају иза нас у непрестаном протоку реалности... У неименованом, немерљивом простору (ре)конструисаних сећања, имагинарних призора, (ре)продуковања изгубљеног, тела плутају између оног што је показано и оног што заувек остаје неизречено...
Користећи обрасце наглашене театралности, и то у сврху преиспитивања медија игре, извођење тежи ка непојавности и проналажењу одговора на питање може ли се минимализирањем средстава отићи много даље, до руба спектакла...
Далија Аћин (1974), стекла je класично балетско образовање у Балетској школи Лујо Давичо у Београду. Усавршавала се код познатих уметника и балетских педагога у земљи (Иванка Лукатели, Александар Израиловски) и иностранству (Француска, САД, Немачка, Пољска, Словенија, Италија, Велика Британија). Као играч и кореограф, реализовала је велики број представа (GAMEPLAY, There is no exception to the rule because I am never what I have, 2006), које су извођене на бројним сценама и фестивалима код нас и у свету. Учествовала је у посебним међународним пројектима, у којима су се користиле технике јоге и борилачке вештине таичи. Један је од оснивача и координатор програма СТАНИЦЕ-Сервиса за савремени плес (2006), и уметнички директор Фестивала кореографских минијатура (2006). Добитница је значајних награда и признања.
Представа је реализована уз подршку Градског секретаријата за културу Града Београда, Министарства културе Републике Србије и Беoградског драмског позоришта
www.dalijaacin.raketa.org |