Перформанс има за циљ онеобичавање тривијалних призора узавреле полемичарске утакмице актуелних штребера с овог простора, с препознатљивом гестикулацијом и, у овом случају, демонстрацијом “уметности као објективног самоуживања“ (Липс). С маскама и у необичном костимографском издању, уз подстицајну музику Анжеја Дудека – Дурера (Треће Реинкарнације Алфреда Дурера, како себе доживљава) ТРАНСМУТАЦИЈА II, актери перформанса кроз сажимање звука, покрета, телесних акција и DVD пројекцију призора с минулих ратишта/стратишта, добро знаних најширој/светској јавности на крају и сами постају жртве оностраног хаоса – без икаквог смисла и сврхе.
Као DEUS EX MACHINA, као расплет дакле, перформанс не нуди љупка откровења нових путева превазилажења сулудог надметања ерестичара у ситуацији биполарног Света. Напротив, виртуелни призори с екрана завршавају у пламену, у тоталној деструкцији.
Добрица Камперелић (1947), завршио је Правни факултет у Београду и готово цео радни век провео у издавачкој кући Нолит, до одласка у пензију 2003.
До краја седамдесетих, а почев од 1968, бави се сатиром, понајвише објављујући прилоге у омладинској и студентској штампи.
Од 1979. започиње сарадњу са међународном асоцијацијом за конкретну и визуелну поезију WESTEAST, потом се укључује u mail-art network и, најзад, у сигнализам.
Реализовао је петнаест соло изложби (Београд, Загреб, Нови Сад, Горњи Милановац, Бар, Прибој, Пријепоље, Тилбург/Холандија, Сан Франциско/САД, Санто Кларо/Бразил, Сеул/Кореа) и 73 перформанса, хепенинга, процесуалних демонстрација, предавања, интерактивних пројеката у Србији, Немачкој, Белгији, Италији, Холандији, Републици Српској.
Учествовао је на смотрама савремене уметности у Немачкој/Минден – Међународни фестивал ВРЕМЕ ПРОМЕНА, Децентрализовани конгрес network era, Италији/50. Венецијански бијенале 2003. и др./, Белгији/18. Међународнифестивал независне уметности/итд.
|