ДЕВОЈКА КОЈА ИДЕ У РАЈ
представа базирана на секлерској народној балади “Лепа је девојка Јудика” и слици “Завет” Тибора Палка
Тибор Варсеги, Јазнебрињ (Мађарска)

Текст и извођење: Тибор Варсеги
Музику компоновао: Силард Мезеи
Музику изводи: Силард Мезеи трио

Представа траје 53 минута

Назив представе Девојка која иде у рај, преузет је из циклуса секлерских народних балада. Секлери живе у Трансилванији, данас области у Румунији: у самом средишту Румуније готово свако говори мађарски, пошто је секлерски исто што и мађарски. Прича народне баладе сакупљена је у 15 различитих записаних варијанти. У њој, девојка, која се у неким варијантама назива Јудика, у другим Илона Мартон Сеп, умире пре него што се уда. Пре него што издахне, скрхана дубоким болом и жалошћу, моли своју мајку да је оплакује. То мајка и чини, и у својој тужбалици назива је драгим дететом-невестом јер, иако се мртва не може удати, она ће бити Христова невеста.
Шта, заправо, значи умрети? Представа од почетка до краја истражује ово питање. Како следе, сцене не прате причу баладе него се задржавају на питању произашлом из њене интерпретације. Смрт, није само физичка. Може се десити да нам она устреба и више пута дневно. Научити да се одрекнемо свега - на шта смо навикли, у чему се осећамо удобно, за шта мислимо да нам је потребно, где нисмо свесни својих грешака или греха - ако се, у интересу поновног рођења, заиста свега одрекнемо, то повлачи са собом велики бол, туговање и жалост. Они који науче да умиру, стичу способност спознаје бића.