Текст и режија: Силвио Панини и Паоло Паљани
Играју: Ивон Мацота (tarantata, жена коју је ујео паук) и Марија Розарија Понцета (учесница свечаног догађаја)
Организација: Франко Унгаро
Техника: Марио Данијеле
Технички сарадник: Џени ди Мајо
Представа траје 25 минута. Број посетилаца је ограничен.
Сценографија представе Тарантулин обед (Il Pasto della Tarantola) сачињена је од низа столова за дегустацију хране. Глумице, које су истовремено и келнерице, упућују присутне из публике да пробају типичне (пољопривредне) производе Салента, најјужнијег дела покрајине Апулија. Храна одражава културу (не само материјалну) из које води порекло. За дегустацију је понуђено пет производа (mùscari, scapèce, сушени парадајз, africaniи negroamaroвино), одабраних тако да је веза између појаса и земље из које потичу одмах јасно уочљива. Горчина lampascione, чудан укус scapèce, сладуњава киселост сушеног парадајза и уравнотеженост negroamaroвина, пружају прави доживљај оригиналне салентинске кухиње. Ту се помаљају сунчева светлост и географске прилике крајњег југа Италије, његове камене барокне грађевине и ходочашће tarantolatа, жена које су доживеле ујед паука, посебно у летњем периоду, за време обављања пољских радова. Овде су култура и обрађивање земље, знање и испробавање различитих укуса, доведени у спрегу која представља регију богате традиције и великих изгледа у будућност, Саленто.
Један од примарних циљева салентинске позоришне групе Кореја је стварање места за позориште и културу које је отворено, окренуто иновацијама и поређењу генерација, калеидоскопском прожимању уметничких дисциплина, жанрова и искустава... На том вољеном Југу који се истовремено мрзи, још увек се негује традиција и обраћа се посебна пажња на порекло и језик, док се уједно, на принципу узајамног поштовања, граде везе са другима.
www.teatrokoreja.com