П-И-С-М-А---И-З---З-Е-М-Љ-Е---Ш-А-Т-О-Р-А- - ВРАЋЕНА ПОШИЉАОЦУ

Играју: Санам Афраштех, Јавех Асевдјах, Тајес Фарзан, Лила Мара, Марјам Пализбан, Нилуфар Шахисаванди, Шабнам Толује
Сценографија и режија: Хелена Валдман (Немачка)
Драматургија: Сузане Винзенц
Дизајн светла: Херберт Цибулска
Видео: Ана Зауп, Карина Смигла-Бобински
Музика: Мохамед Реза Мортазави, Париса и Дастан ансамбл, Алексеј Ајги и 4-33 ансамбл, Хамид Саеди и Реза Мојхадас, Раз Месинај, Muslimgauze, AxiomofJoyce
Продуцент: Ина Цимерман

Представа траје 60 минута

Зашто су Писма из земље шатора постала П-и-с-м-а---и-з---з-е-м-љ-е---ш-а-т-о-р-а---враћена пошиљаоцу?
Попут коверата писама из неке стране земље, разнобојни ирански шатори сачињавају сценографију представе Писма из земље шатора. Ове поруке, писма у форми плеса, изговорене речи и песме, први пут су послате у свет, од стране шест иранских жена, са сцене у Техерану 2004. године. Упркос томе што су женама у Ирану плес и певање забрањени, Хелена Валдман је пронашла праве поштанске кодове – скривене у шаторима, жене износе своје судбине, причају о слободи за коју морају да се боре и могућностима које имају управо захваљујући заштити вела. Представа је приказана у многим европским земљама, у Јужној Америци и Азији. Како су се у другом делу комада могле чути приче о догађајима иза фасаде религиозне нације, након председничких избора и драматичне промене политичке климе у Ирану, представа је забрањена у марту 2006. године.

Ово је само подстакло писање одговора у коме се жене-пошиљаоци првенствено обавештавају о одјеку, какав су њихова писма имала у овом делу света. П-и-с-м-а---и-з---з-е-м-љ-е---ш-а-т-о-р-а---враћена пошиљаоцу стављају акценат на ову промену перспективе. Како Европа види земљу коју медији тренутно позиционирају као главну претњу? Које слике одређују домовину прогнаних жена за којом чезну? Како шест иранских глумица у егзилу види своју ситуацију? Њихове приче представљају почетну тачку за поновно истраживање на сцени које се осврће на источњачке и западњачке пројекције и предрасуде. У представи се поиграва одјеком који су оставиле жене из прве поставке, празним ковертама, шаторима и питањима како су ницала у току рада. Представа посматра политички притисак створен у Европи и Ирану из различитих углова, што је суштински приступ размени и добијању одговора из других култура.

Овај пројекат подржали су Фондови за културу главног града (Hauptstadtkulturfonds), у сарадњи са Гете Институтом.