Текст: Милан Марковић
Режија: Јелена Богавац
Сцена и костим: Јелена Стојановић
Аудио-видео: Игор Марковић
Играју:
Доктор, Први: Дамјан Кецојевић
Господин Зека: Бојан Димитријевић
Јован, Меда: Милош Самолов
Мира, Лија: Владислава Ђорђевић
Мама, Матора: Маријана Вићентијевић
Тата, Петар: Димитрије Илић
Шеф, Други: Никола Протулипац
Представа траје 80 минута
Сетио сам се сна који сам имао пре неколико година који ме је ужасно узбудио. Сањао сам како се расправљам са својим другом Милошем о нечему јако битном. Сав узаврео од својих суперинтелигентних и апсолутно необоривих аргумената нисам ни приметио да он само ћути и смешка се. Када сам га питао зашто се смеје, он ми је одговорио да сам му смешан зато што се расправљам са самим собом. Објаснио ми је да сањам и да је он исто тако део мене, тако да када се свађам са њим, свађам се са самим собом.
Тада се зека отргао контроли. Тражио је своје место у комаду и добио га. Он је почео да се пита о свом постојању, и на неки начин тим питањем заразио све остале ликове.
Господин Зека јесте критика тржишно условљене модерне уметности и друштва, али је такође и сецирање нарцистичких фантазија, прича о интергалактичком пријатељству, о Буди и лептиру, о малој птичици која нам седи на рамену, о куцама, мацама и делфинима...
Милан Марковић
Потрошачко друштво вс. индивидуа. Индивидуа вс. потрошачко друштво. Мушкост вс. женственост. Женственост вс. мушкост. Слобода вс. брендинг. Брендинг вс. слобода. Лудило вс. лечење. Лечење вс. лудило. Лудило вс. посебност... И у круг... Из овог лавиринта, на први поглед, није могуће изаћи. На први поглед. Ако се у причу уђе мало озбиљније постаје јасно једно: ово је драма чији је основни сукоб стар колико и човечанство. То је сукоб одговорности и слободе. Љубави и дужности, ако ствари назовемо позоришним терминима. Ово је драма која се бави уклапањем у правила света у коме живимо. Драма која попут уџбеника говори о правилима игре, у оној тачки у којој игра постаје живот. Прави живот.
Миња Богавац, DMS
www.malopozoriste.co.yu
www.nova-drama.org