|
“I dogodi se dan zgodan, kad Irod na dan svog rođenja davaše večeru knezovima svojim i vojvodama i starješinama Galilejskijem. I ušavši kći Irodijadina i igravši i ugodivši Irodu i gostima njegovijem reče car devojci: išti u mene štagod hoćeš i daću ti. A ona izišavši reče materi svojoj: šta ću iskati? A ona reče: glavu Jovana krstitelja.”… ..Jevanđelje po Marku Smisao umetnosti nije u pristajanju na smrt, već u obnavljanju života. Kada je Saloma pristala da pleše za Jovanovu glavu i njen očaravajući ples postao oružje koje ubija, tačka ključanja njene veštine da izazove uživanje i ubijanje istovremeno, prestao je biti samo ples. Postao je istina o sprezi umetnosti kao ekstraktu života i životu kao polju dejstva umetnosti. Utoliko je Salomina odgovornost veća, ali njena potreba za kontaktom sa večnim time nije manja. Taj zalog besmrtnosti donosi osvete, zločine, obest taštine, propast civilizacija… Naša Saloma pleše za život. Njena umetnost ne pristaje na smrt, već obnavlja život. |