|
|
|
|
|
|
Autor: Teatar novog fronta
Ton: Radek Pitelka
Svetlo: Roman Douda
Direktor produkcije: Mihaela Holbikova
Izvođači: Aleš Janak, Irina Andrejeva, Juri Gerdsman
|
|
|
|
|
|
|
|
Teatar novog fronta vodi poreklo iz Sankt Petersburga u Rusiji, gde je ova pozorišna kompanija osnovana 1993. godine. Njihovi rani radovi su bili rezultat eksperimenta u oblasti odnosa između tela glumca – jedinog materijala koji glumac koristi – i prostora događanja. Prva predstava Vreme budala (1994) predstavljena je na prvoj evropskoj turneji, a tema je bila strah od budućnosti na koju Rusija možda može uticati. Nakon ove turneje, Teatar novog fronta se skrasio u Pragu u Češkoj Republici. U razne predstave: Očima vuka (1995); Fabrika ljudi (1996); Olovna magla (1997); Ko ovde gleda (1999); Prvi simptomi gubitka imena (1999); Vagabund Adam Kadmon (2000); Petruška (2002); Dias de Las Noches (2003); Fantomisterija (2004) i Hamlet ili ne biti (2005) kompanija je u svoje članstvo uključila goste iz Češke, Japana, Rusije, Kanade, Italije, Slovačke, Nemačke, Francuske, Sardinije, Toga i Poljske.
Kreativnost i scenska prezentacija Teatra novog fronta upečatljiva je, zbog opsega i raznovrsnosti i proteže se od uličnog teatra i improvizovanja dekoracije, pa do zahtevnih i režiranih predstava na klasičnoj pozorišnoj sceni. Pozorišna kritika opisuje njihov rad kao gorku plesnu grotesku, razjedinjeni ples ili ga poredi sa buto pokretom. Od svog početka Teatar novog fronta je izveo desetine predstava po celoj Češkoj Republici, zatim u Nemačkoj, Poljskoj, Švajcarskoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Sloveniji i Engleskoj, nastupala na festivalima u Škotskoj, Mađarskoj, Srbiji i Crnoj Gori, Bosni, Letoniji i Danskoj, a tokom poslednje evropske turneje nastupao je u Holandiji, Begiji, Francuskoj, Finskoj, Rusiji, Italiji, Austriji i Nemačkoj.
|
|
|
|
|
|
|
|
Fantomisterija su alegorije na apokaliptičku katastrofu koja nastaje kao posledica pronalaska načina da se zadovolje svačije želje. Svet je uništen zbog ovog otkrića i sve se promenilo.
Na snazi su novi zakoni i pravila. Preživeli su izgubili pamćenje i, paradoksalno, na uništenoj planeti žive kao na početku sveta - u raju.
Međutim, pošto su ljudi samo ljudi, istorija se ponavlja...
Umesto harmonije doba vodolije, svedoci smo više neobjavljenih ratova. U ratu terorom jedina supersila na svetu daje sebi pravo da preventivno napadne bilo koga da izabere. Ponor između slojeva bogatih i mase siromašnih produbljuje se. A oni koji to ne mogu da prihvate, radije će podneti sopstvenu žrtvu.
|
|
|
|
Alex Švambpek, Next Wave |
|
|
|
|
|