Šta bi imalo smisla u kontekstu pozicije jednog umetnika, u atmosferi hipokrizije društva, u atmosferi opšteg kiča i relativizirajućeg zla, u slepilu relativnih kriterijuma poimanja vrednosti, u nušićevskoj satiri, u opštem falsifikatu...? Ta pozicija koju danas isijava umetnik, u ovim okolnostima kao kreativno duhovno biće, je pozicija možda jednog nekadašnjeg Davida, borca za slobodu duha - nag svedok biti. Međutim, i tog takvog mitološkog Davida prepoznao je sjajno Volter, čudeći se da se uopšte David, razbojnik, perjanica razbojništva, proglašava za jedan slobodarski um. I tako se sve relativizuje i dalje u bioritmu civilizacije, što nam je potvrdio i veliki drugi David - Albert Ajnštajn...

Danas, u takvoj sceni mogućnosti, opet neće biti ništa u istorijskom kontekstu bioritma novo, samo želje ostvarenja egzistencije duhovne slobode, samo - ponovo pustiti iz šaka jednog goluba, sanjača, visokoletača, koji na sebi u letu iznad nas nosi jedan teret jedne forme u vidu minijaturne kamere, koja snima sve prisutne sudbine-posmatrače i situacije koje oni stvaraju, stvarajući i otvarajući tako jednu drugu sliku prisutnih sudbina gledanu u kontekstu ptičije perspektive, u deliću sekunde, iz perspektive leta - iznad, iz perspektive leta visokoletača...