Ovo je moja druga poseta pozorišnom festivalu u ovom delu sveta. Sredinom osamdesetih bio sam u Beogradu na Bitef festivalu, a sada, dvadeset godina kasnije, na Infant festivalu u Novom Sadu. Mnogo toga se promenilo, politički, ekonomski, ali ono što je ostalo isto je potraga za novim kretanjima u teatru. To mi se ovde jako dopada. Zaista imate topao odnos prema inovativnim trendovima, nezavisnim pozorišnim trupama. Na mnogim drugim festivalima u drugim gradovima ponekad vam bude malo dosadno: "ovo smo već videli", "ovo nije novo", ili čak "prezasićeni smo avangardnim teatrom". To nikako nije slučaj sa Infantom. A drugi razlog zbog kojeg volim da dođem ovamo je to što ste vrlo zanimljiva mešavina istoka i zapada. Nekako je teško, ako živite na zapadu, da dobijete predstavu o nezavisnim teatrima iz Bugarske, Srbije, itd. Ovo je divna prilika da se prevaziđu te barijere. A mislim da je upravo tu velika prilika za razvoj teatra. U prevazilaženju granica. U istraživanju jaza između kultura. U kombinovanju različitih medija. U mešavini visoke i niske umetnosti, u prelasku granica između žive umetnosti i tehnologije. Već u muzici vidimo mnogo različitih novih formi koje su se razvile u ovom polju "fuzije". Mislim da budućnost teatra (jedna od mnogih budućnosti, jer pozorište se stalno transformiše, uvek prilagođava) leži u ovom istraživanju fuzije.

     Već prva predstava koju sam video, "Dom Bernarde Albe" Den gri kompanije, pokazuje zanimljivu fuziju: između bugarske kulture i ideje o španskoj strasti. Kombinovanjem elemenata flamenka sa nekom vrstom korišćenja glasa i muzike koji uveliko podsećaju na bugarsku kulturu. Efekat je delo prepuno ritma. Zanimljivo je videti kada pozorišni umetnik želi da govori o jakim emocijama koje zaista dolaze duboko iznutra, iz dubine ljudske egzistencije, ali one koriste hor da bi dali izraz tom osećanju. To je, na primer, bio slučaj sa čuvenom "Orestiom" Petera Stajnsa, gde on koristi inkantaciju i koreografiju da bi obradio strast predstave. Ovde isto vidimo povratak tih elemenata pozorišnih rituala. To je teatar sa jakim muzičkim ključem. I on se direktno obraća telu. Mi to osetimo. Mi to doživljavamo. I to je suština pozorišta.

     Vreme koje smo proveli na INFANT festivalu u Novom Sadu je bilo izuzetno prijatno. Smatramo da je grad Novi Sad okrepljujuće i vitalno mesto, te da je festival smislen, dobro organizovan, inteligentan i topao. Bilo je lepo učestvovati na njemu i radujemo se svakoj budućoj prilici da se vratimo u Srbiju, a posebno na festival u Novom Sadu.

     Da bi neki festival bio uspešan mnogo važnija od finansijske podrške je odlučnost i posvećenost organizatora i saradnika.

     Što se tiče INFANT-a to smo otkrili još u prvom kontaktu e-mailom. Verujemo da je ovakav postupak temelj za velika dostignuća. Hvala svima za lepe radne trenutke provedene u Novom Sadu.

     Želela bih da znate koliko smo bili radosni što smo imali priliku da učestvujemo na INFANT-u. Mediteranska atmosfera u Novom Sadu, sa svim tim baštama, kafeima i barovima, ljudima koji hodaju i pričaju ulicama danonoćno, ostavila je veoma dubok utisak na mene i ostale umetnike.

     Festival je vrlo dobro organizovan; koncepcija, program, marketinški materijal, sve je to više nego profesionalno urađeno, a otvorenost za saradnju i fleksibilnost organizatora je izuzetna.

     Htela bih da vam zahvalim na velikom trudu u organizaciji svih finansijskih, tehničkih i ličnih zahteva koji su ispunjeni da bi se omogućilo gostovanje "Devojaka" u Novom Sadu.

     Bila je to izuzetna saradnja i srećna sam što sam vas upoznala.

     Organizacija na INFANT festivalu je bila veoma dobra. Ljudi su nas ovde dočekali sa toplinom i pažnjom, osećali smo se kao kod kuće.

     Okrugli sto o predstavama je na veoma visokom nivou, razumevanje predstave i priča o njoj su bili izuzetni. Prvi put se desilo na našim putovanjima da je neko potpuno razumeo predstavu koja se pritom zasniva i na drevnim jevrejskim tekstovima. To je za nas veoma važno iskustvo.

     Ta ideja o svakodnevnoj diskusiji posle predstava mi se veoma dopada. Pruža priliku glumcu i režiseru da govore o delu i radu ne samo na sceni nego i iza nje. Veoma je zanimljivo da se ideja režisera koja je pokrenula predstavu, posle izvođenja predstave vidi.

     Na mene je poseban utisak ostavila predstava "Fantomisterija" ruske trupe Teatr Novoga Fronta.

     Nekoliko misli o učešću na vašem festivalu.

     Vratili smo se u Italiju posle veoma bogate i divne turneje, zahvaljujući takođe i vašem festivalu: bilo je zanimljivo doći u Novi Sad posle dva nastupa u Nemačkoj, potom se opet vratiti u Nemačku i završiti turneju u Poljskoj; izgledalo nam je poput stalnog suprotstavljanja Istoka i Zapada. Moram da kažem da je nešto posebno kada nastupamo u Istočnim zemljama. Možda zato što je publika manje naviknuta na ulično pozorište, te je više otvorena i spremna da pokaže svoje oduševljenje ili stoga što posebno vodite računa o dobroj organizaciji i što na pravi način ističete umetničke argumente. Dobro je nastupati na festivalima gde su različiti pozorišni izrazi pomešani i gde pozorišno značenje predstave postaje važno čak i kada se ljudi bave uličnim pozorištem.

     Bila sam impresionirana rečima Zorana R. Popovića koje su se odnosile na naš rad, za vreme razgovora za okruglim stolom, sutradan posle predstave.

     Vaš centar grada je predodređen za ulični teatar, trg je širok i velik, a ljudi su spremni na iznenađenja. Nadamo se da ćemo nastupati kod vas i ubuduće!

     Došavši noću u Novi Sad, pronašli smo užurbani centar povezan lenjim kafićima pored puta, gola ramena letnjeg neba, lenjivost neprestanog noćnog života, koji je bez napora noćni pod svežim florescentnim svetlima... Naš hotel prostran, njegove sobe prašnjave i slabo osvetljene; spavali smo pod kosim krovom sa jednim malim prozorom na krovu koji udiše vazduh u zagušljivu prostoriju i probudivši se saznajemo da smo prespavali naš sastanak sa gospođom gradonačelnicom. Jedan dan imamo da provedemo u nepoznatom gradu, a u isto vreme i da se pripremimo za večerašnje igranje. Nedovoljno vremena da bi se obe stvari uradile dobro. Ručala sam na tihoj terasi, u senci drveta, a potom nežno lutajući gradom, moje nepismene oči su gledale dugonoge građane kako brode popodnevnim ulicama. I tako brzo je već došlo vreme da stupimo u pozorište, zapečaćeno od dnevne svetlosti, da bi se koncentrisali i pripremili prostor koji bi izdržao naš rad te noći. Nas četiri žene smo bile zajedno, pomagajući jedna drugog, pričajući. Zagrejavala sam se u mojoj crvenoj festivalskoj majici i tako brzo je došlo vreme da se pleše... "Devojke" je zver putovanja, ono u kojem nikad ne mogu odrediti vreme, vreme zaustavljeno između zaslepljujućeg svetla i pulsirajućih pluća. Jedan treptaj i gotovo je... Zažmurila sam i osetila se prihvaćenom od strane naše publike te noći. Da li im se dopalo ili ne, to nije moja briga. Ali sam osetila da su bili sa nama do kraja, bar je to bio moj utisak, dok sam stajala ispred njih za vreme aplauza... - pre nego nas je žurba koja je potom usledila, vratila sa oba stopala čvrsto na zemlju da počistimo i organizujemo i overimo i napustimo pozorište - naša umetnička memorija je strujala u vazduhu kao tajna senka. Žurili smo da se pridružimo našim novim festivalskim prijateljima na piću... ponovo, jedna noć je prekratka da dovrši dijalog... ali je početak bio zasigurno tu, ideje koje rastu između plesača i gladaoca, razgovor koji povezuje bežanje u stvaran život. Oči koje su jednom za mene bile previše duboko u neosvetljenoj kući mene da bi videla sa mog mesta gore na sceni, sada su bile dovoljno blizu da bih mogla da odmerim iskrenost i igram sa povezanošću. Kakav je dar biti u mogućnosti staviti reči u predstavu, nešto što je tako poseban deo festivala. Mi smo bili, nažalost, obavezni da u žurbi odemo da bi stigli u Budimpeštu. Moj povratni let je bio užasno rano sledećeg jutra. Otišli smo sa pitanjima koja i dalje vise. Ali smo bar uspeli da zapitamo...

     Posmatrajući četiri dana provedena u Novom Sada sa Infantom stičem mnoge impresije i veoma dobar osećaj. Osećaj u vezi sa pristupom pozorištu i profesionalnom stavu.

     Svaka umetnička forma veoma dobro opstaje pored neke druge. Tim je dao sve od sebe za svaku predstavu da bi ona bila izvedena, tehničari i produkcija. Takođe je bio veoma poseban razgovor za okruglim stolom, gde je delo smešteno na mnogo veće platno pozorišne umetnosti. Nešto što i ja pokušavam da uradim sa predstavom, takođe.

     Veoma mi se dopao Novi Sad, nikad se nisam osetila sigurnije u inostranstvu. Takođe smo imali mnogo zabave sa teškim radom (hvala ti Zoran!!!) i to je u meni stvorilo dobro osećanje koje sam ponela sa sobom u Holandiju.

     Napravili ste veoma poseban festival za mene i zahvaljujem se svima na koje se to odnosi u bilo kom smislu.
Nadam se da ću se jednog dana vratiti.

     Pozdravi iz Amsterdama.

     Što se tiče Infanta, mogu samo da kažem sve najbolje! Ali to NIJE kurtoazno SVE NAJBOLJE već zaista iskreno. Zašto to kažem?

     Činjenica je da je Infant manifestacija koja okuplja stvaraoce novog, alternativnog teatra i da je otvoren za sve inovacije, za sva iskrena promišljanja, za razmenu istih, za istraživanja, preispitivanja, edukaciju i opismenjavanje, kako stvaralaca tako i gledalaca. Samim tim, mislim da je Infant u potpunosti ispunio i ostvario svoju višeslojnu svrhu. Kao višegodišnji učesnik festivala mogu da konstatujem da sam zaista sa velikom odgovornošću, iskrenošću, radošću i znatiželjom dolazila svaki put sa svojom trupom na festival, i vraćala se potpuno ispunjena i ozračena dobrom energijom, svesna da sam nešto dala i da sam puno toga i dobila. Taj odnos međusobne razmene je upravo ono što ovaj festival bitno izdvaja od drugih sličnih manifestacija koje takođe za cilj imaju stvaralačku razmenu ideja i informacija, ali ne uspevaju da baš najspretnije to i izvedu.

     Dolazeći upravo sa slične manifestacije iz veoma prestižne institucije koja predstavlja svetsku referencu, mogu samo da vam uputim najiskrenije čestitke za sav trud, entuzijazam i profesionalizam! Po svom organizacionom i konceptualnom angažmanu Infant festival je zaista na visokom nivou uprkos svim teškoćama materijalne prirode i treba da budete jako ponosni zbog toga.

     Želim vam puno uspeha, sjajnih predstava i veliki budžet u budućnosti i da nikada ne izgubite onu divnu iskrenost, osećajnost i posvećenost.