Kada nema načina da napredujemo dalje, kada ne možemo da podnesemo sebe, i čak nam se svet čini nedovoljnim, a mi sami nismo dovoljni za svet, onda počinjemo da razgovaramo. Svakako u ovom komadu. Šest ljudi dele posebno privatno veče koje čak ni oni ne znaju kako će se za njih završiti. Zašto su došli? Zato što im je dosadno. Veruju da ovde neće biti pravila ponašanja, straha ili očekivanja. A možda ni usamljenosti.

Pažnja! Predstava sadrži golotinju, kao i fizičko i verbalno nasilje, što može biti uznemirujuće za neke gledaoce. Zbog upotrebe snažnih zvučnih efekata, ne preporučujemo da trudnice ili osobe sa pejsmejkerima prisustvuju predstavi.

Örkény István Színház, Budimpešta, Mađarska

SNP, Kamerna scena, 11. jun, 20.30

Glumci:

Brezovski Danijel mv

Kerekeš Eva

Nađ Žolt

Novkov Mate

Patkoš Marton

Žigmond Emoke

REŽISER

Kis-Veg Emoke

POMOĆNIK REŽISERA

Mezei Bence

OSVETLjENjE

Balog Čaba Andor

ASISTENT / SCENSKI MENADžER

Vereš Emoke

SUFLER

Suto Aniko

Sinopsis radnje, upoznavanje sa glavnim likovima

Romansa je pozorišna predstava koja govori o nekoliko sati privatnog događaja. Šest stranaca se sastaju u napuštenom pozorištu. Svi su anonimni i ničije ime se nikada ne otkriva. Sve što znamo o likovima je ono što oni sami otkrivaju o sebi. Čine ih dve žene i četiri muškarca, kako ističe jedan od likova, nezadovoljan ovim odnosom. Jedan od njih je mlada majka koja još uvek doji dvoje male dece. Nju stalno muče užasne misli. One koje su izabrane da spasu celo čovečanstvo od nadolazeće katastrofe. Sve vreme čuje zvuke malih krilatih penisa koji lepršaju oko nje.

Druga je žena srednjih godina koja menja zaplet usred predstave vadeći pištolj i objavljujući da će ubiti sve svoje pratioce kako bi im pomogla da započnu nešto novo. Takođe imamo porodičnog čoveka čiji je život zaglavljen u kolotečini: zarobljen u svakodnevnoj trci pacova, njegov život je monoton i beznadežan. Četvrto, tu je samac koji poriče postojanje oba pola i Boga. Sedi na javnim klupama po ceo dan i jednom je ubo kravu vilama. Peti je veoma mlad momak koji nema pojma šta se dešava oko njega: zgrožen svojim novim pratiocima i samim sobom, on na kraju pokazuje više hrabrosti od bilo koga drugog suočavajući se sa ženom koja usmerava pištolj na njih. Na kraju, tu je čovek koji je ludo zaljubljen i poludi za svim što vidi na internetu, ali nije sposoban za jednostavne radnje poput pritiskanja dugmeta u liftu.

Izuzetno je teško dobiti mesto za učešće na ovom događaju. Neki potencijalni takmičari su proveli godinu i po dana na listi čekanja. Šest likova stiže sa zavezanim očima, uvedeni su iz auta. Zatim su zaključani unutra, iza vrata koja će se ponovo otvoriti tek u zoru. Šest stranaca nemaju ništa da im pomogne: nema hrane, nema droge ili alkohola. Imaju samo jedni na druge da se oslone. I svi su prilično uzbuđeni zbog predstojeće noći, očekujući velike stvari od nje. Za neke, seks je prva stvar na umu. Jedan želi da pleše, ali nema muzike. Drugi uopšte ne govori. Ali postepeno njihovi unutrašnji svetovi počinju da prevazilaze obavezne klišee društvenog postojanja, a njihovo pravo ja počinje da se pojavljuje u svojim najautentičnijim i najstrašnijim oblicima. Otkrivaju stvari koje nikada ranije nikome nisu rekli. Svoje najskrivenije želje. Jedan priznaje da se nada da će mu neko večeras izbiti zub. Zato što želi razmak između zuba; želi da ostari i postane ružan. Druga opisuje kako joj zaista znači oralni seks kada je muškarac zamoli da ga oralno zadovolji. Neko drugi želi da otpeva Elvisovu pesmu. Njihove reči iznenada dobijaju moć, zajedno sa njihovim mislima. To je jedini način da se izraze. To je jedini način da nešto traže. Ili da nešto pokažu. Nijedna od njih ne želi da napusti ovo mesto u istom stanju u kojem je ušla. Događaji dobijaju dramatičan obrt kada žena srednjih godina, koja je do sada bila potpuno tiha, izvadi pištolj. U početku svi misle da je to samo igra. Ali onda shvataju da žena pati i veruje da svi ostali osećaju iste stvari kao i ona. Zato želi da pomogne tako što će sve ubiti. Da bi nešto drugačije moglo da počne. Nešto novo. Jer ono što je ovde više nema smisla. Na kraju, ona zapravo puca u ostale likove i u sebe. Međutim, ne uspeva da ih sve ubije, ostavljajući jednog kao jedinog preživelog. U tom trenutku, predstava dobija novu dimenziju, jer ovaj jedan preživeli prelazi u stendap komediju. Sam na sceni i okružen leševima, on izgovara dvadeset minuta urnebesnih šala.

Značaj dela za evropsku publiku

Naša kolektivna čovečnost, osećaj empatije i pristup životu trenutno prolaze kroz neku vrstu krize. Sve je moguće, a istovremeno se sve dovodi u pitanje. Možemo videti šta se dešava na drugoj strani sveta na našim mobilnim telefonima, ali jednostavan čin odlaska u prodavnicu na uglu često izgleda kao da zahteva ogromnu odluku i posvećenost. Tužni smo i srećni, kao i svi oko nas, ali naša usamljenost nas toliko izoluje da ne možemo da osetimo šta je zapravo stvarnost. Kao glumac, mnogo putujem po inostranstvu sa predstavom Kornela Mundruca, „Paralaksa“. Postoje određene kulturne razlike i reference koje je teško komunicirati u drugim evropskim zemljama zbog različitog porekla publike. Ali svaka izjava koja govori o ljudskoj psihi, njenim željama, strahovima i radostima, divno će pogoditi bilo gde u svetu. U romansi, likovi govore o sebi, što je detaljnije moguće. O nepodnošljivosti i lepoti ženskog života, pitanju identiteta kao izbora koji čovek pravi za sebe, nepodnošljivosti naših svakodnevnih, sivih egzistencija, tretiranju iskustva besa i stida kao neutralnih – a ne negativnih – stanja, otvaranju i slobodnom toku psihe, prihvatanju naših seksualnih instinkta. Jezik je surov, predstavljen bez ograničenja. Mašta i fantazije likova vode gledaoce divljim i iznenađujućim stazama. Šta bi drugo bila poenta svega ovoga? Da duboko zaronimo u sebe. Da priznamo da nismo elegantni. Kao pisac, zanima me samo iskren govor. Sirov, čist govor, lišen svakog suvišnog. Čist govor rezultira čistom mišlju. A čista misao je univerzalna.

Neograničena religijom, društvom ili politikom, može postati slobodna. Za mene, ta sloboda je ono što predstavlja dobar dramski scenario. Relativno samozadovoljstvo evropske publike – bez obzira koliko postavlja pitanja – jedan je od njenih osnovnih atributa. Otresanje iz ovoga, verujem, može se postići samo kroz lične misli. Tekst romanse je u stanju da se direktno obrati ljudima.

Kiš-Veg Emoke