Medeja je jedna od najmisterioznijih i najsloženijih žena dramskog univerzuma, čija monumentalnost rađa brojne interpretacije i duboke emocije kod publike. Ona je brutalna, bez prostora za uzmak, ona nikoga ne pušta unutra – ni glumce ni publiku. Njena pojava je sirova i pročišćujuća, poput ritualnog čina koji izlazi izvan obrazaca racionalnog. Bez obzira na to koliko puta pokušavamo da je potisnemo u zaborav, ona se uvek iznova pojavljuje. Putuje kroz vreme, od antike do danas, noseći moć svih onih žena koje su isključene iz zajednice i čiji sukob neizbežno menja živote svih, jer njihova snaga deluje kao poremećaj društvene norme.

​Svojom Medejom dvadeset prvog veka – briljantnom naučnicom Anom – Sajmon Stoun stvara stvaran život u prepoznatljivom savremenom kontekstu uspešne karijere i porodičnog okruženja. Sve su to uloge koje bi drevni preci ovih likova mogli igrati i danas. Ali ispod obrisa i površine savremene priče, koja medicinskog naučnika svodi na statistiku, a pacijenta na deo sistema, nasilno prodiru tokovi emocija, zavisnosti i nasilja. Oni prate gotovo primitivan obrazac i ritam, vođeni instinktima koji žive u nama i iz kojih na svetlost izlaze fundamentalna pitanja stara koliko i čovečanstvo. Kroz nasilje kojem svedočimo na sceni, životi likova uzdižu moderni ljubavni trougao na nivo arhetipa i univerzalnog sukoba, jer ljubav je u srži svih podviga i ratova. Time se stvara materijal snažne, rastuće tenzije i brutalno razotkrivene predstave koja neizbežno ostavlja trag na duši.
​Ana ulazi u svet dvadeset prvog veka koji je već u plamenu, opterećen izgorelim i odbačenim političkim, etičkim i estetskim krizama dvadesetog veka, napuštanjem i nasiljem. O ovom svetu pređenih granica svedoče i pojave Ane/Medeje u monolozima Hajnera Milera, u kojima one postaju osude na propast i smrt – potvrde kolektivnog iskustva. To je pejzaž u kojem se lik više ne kreće, već je postao materijalan. Kao i u antičkom svetu, za Milera je pozorište – svet. Ana napušta taj svet, ostavljajući za sobom još jedno zgarište sa svim svojim dragocenostima. Ona reaguje na svet koji je brutalizuje, ona to životno iskustvo pomera i hladno uklanja. Njeno delovanje usmerava naš pogled sa nje i njenih provokacija ka nama samima i društvu koje zajedno stvaramo.

​Njeno iskustvo postaje deo univerzalnog pitanja o stanju pojedinca čiji je identitet gažen nasiljem i pragmatizmom, u kojem bi svako, izložen sličnom pritisku i provokaciji, mogao osetiti i postupiti slično. Zato se ovo čuveno, zastrašujuće lice Medeje i ekstremni čin žene ogledaju u onome što nije odmah uočljivo iz naše perspektive – u empatiji koja nastaje u trenutku kada postanemo prestupnici, kada nam maske skliznu i kada, izvan mehanizma sveta, više ne možemo da sakrijemo svoj bol, strah, bes ili beznađe. U svetu u kojem nema pobednika, žena naročito ne može pobediti.

​Vesna Đikanović

SNP, Mala scena, 9. jun, 19.30

Koprodukcija Drame Slovenskog narodnog gledališča Maribor sa Dubrovačkim letnjim igrama i HNK Varaždin

Sajmon Stoun, Hajner Miler

MEDEJA

Reditelj: Martin Kušej

IGRAJU:

Ana (Medeja): HELENA MINIĆ MATANIĆ

Luka (Jason): ULIKS FEHMIU

Klara: JULIJA KLAVŽAR

Medicinska sestra/pripovedač: MAŠA ŽILAVEC

Kristijan: VLADIMIR VLAŠKALIĆ

Borut: ALEŠ VALIČ

Edi: TVRTKO KOLAR

Leon: JAN RENDIĆ

Prevod i dramaturgija: Vesna Đikanović

Scenografkinja: Annette Murschetz

Saradnica za scenografiju: Hana Ramujkić

Kostimografkinja: Ana Savić Gecan

Kompozitor: Aki Traar

Autor videa: Tobias Jonas

Dizajner svetla: Vesna Kolarec

Asistent reditelja: Herbert Štoger

Asistent za kostime: Suzana Rengeo

Nastavnica hrvatskog jezika: Ines Carović

Inspicijent: Jernej Jerovšek

Šaptač: Polonca Rajšp