РЕЧ СЕЛЕКТОРА

„Одувек сам се плашио људи који не препознају или немају хумора у себи. Исто тако сам се бојао времена у којем хумор нестане. Најстрашније тврђаве су падале када би се неко успео насмејати. Алехандро Ходоровски у својим причама инсистира на томе да све треба започети шалом. Славој Жижек обожава да своја излагања започне са добром анегдотом. Данил Хармс каже да је комедија најтежи жанр јер она мора изазвати смех. Шала отвора пут ка срцу и на тај начин прича лакше склизне до срца публике.

Овогодишња селекција фестивала ИНФАНТ одражава разноликост и слојевитост уметничких израза, али у њеном центру стоји универзална људска потреба за идентитетом, љубављу, слободом и отпором према друштвеним нормама. Кроз различите жанрове, од драме, комедије, плеса, до балета, сви одабрани комади преиспитују друштвене обрасце и постављају питања о границама личне слободе, интимности и друштвених очекивања.

Посебан акценат стављен је на хумор и апсурд као средства субверзије, где се кроз сатиру и црни хумор изокрећу уобичајене друштвене норме. Представе често користе смех не само као реакцију већ и као начин промишљања и демонтирања друштвених стереотипа и лицемерја. Хумор постаје средство отпора, док апсурдно суочавање са стварношћу открива крхкост свакодневних уверења.

Представа „Како сам научила да возим“ открива комплексан однос између два лика кроз низ емотивно наелектрисаних ситуација. Ова драма нас суочава с границама љубави и повреде, постављајући питање где престаје брижност, а почиње манипулација.
„Острво“, плесна представа Битеф денс компаније, осветљава миграције кроз апстрактни плесни израз, избегавајући политичке конотације, али истичући универзалну људску потрагу за местом припадања.
Брехтова „Малограђанска свадба“ сатирично раскринкава буржоаску хипокризију кроз призму једне свадбе, откривајући све слојеве друштвене декаденције.

„Швејк“, у режији Вељка Мићуновића, представља гротескни антиратни спектакл у којем се смех и трагедија преплићу, остављајући нас да се запитамо да ли је главни јунак наивни простодушник или субверзивни антихерој.
Балет „Причај ми о љубави“ кроз две кореографије преиспитује људску чежњу за љубављу и идентитетом. Први део, „Елегија“, анализира колективну потрагу за смислом у времену хаоса, док „Балкон љубави“ враћа сећања на младалачку радост и једноставност.
Коначно, комедија „Ма не шетај се тако гола“ кроз смех сецира дволичност грађанског морала, осветљавајући апсурде свакодневног живота.

Овогодишњи ИНФАНТ представља јединствен дијалог између прошлости и садашњости, комичног и трагичног. У овом спектру разноврсних уметничких израза, публика ће препознати универзална питања о човековој слободи и одговорности, љубави и отуђењу, кроз смех, плес и драмску експресију.”

Позоришни и филмски редитељ
Александар Поповски