Na 52. Internacionalnom festivalu alternativnog i novog teatra INFANT, žiri u sastavu;

Vesna Radovanović, dramaturškinja,

Vanja Magić, scenograf

i Nikolina Đukanović, dramaturškinja

od 15. do 19. juna u Novom Sadu imao je priliku da pogleda šest predstava po izboru selektora Festivala reditelja Aleksandra Popovskog.

Nakon odgledanih predstava žiri je jednoglasno odlučio da dodeli sledeće nagrade:

1. Nagrada za najbolju predstavu u celini

Baletskoj predstavi Pričaj mi o ljubavi,

“Elegija” – koreograf Enriko Moreli

“Balkon ljubavi” – koreograf Icik Galili

Srpsko narodno pozorište, Novi Sad

Baletska predstava „Pričaj mi o ljubavi” jedinstven je pozorišni spektakl, ne tako često viđen na našim scenama. Saradnja inostranih koreografa i baletskih igrača Srpskog narodnog pozorišta iznedrila je vrhunsku predstavu. Izvođači, uigrani i skladni u pokretu i izrazu, nastupaju kao jedno scensko biće, emotivno i snažno, demonstrirajući virtuoznu veštinu i preciznost, kao i iskonsko zadovoljstvo istinskog prepuštanja umetnosti. Galili, koreograf, to je definisao kao dubok osećaj jednostavne radosti. Odsustvo scenografije i minimum rekvizite, uz izuzetan dizajn svetla i efektne kostime, daju predstavi sugestivan i raskošan vizuelni identitet koji, u saglasju sa podjednako upečatljivom zvučnom dimenzijom gradi sklad između pokreta i zvuka, ostvarujući efekat poetičnog iskustva i nezaboravne atmosfere.

2. Nagrada za najbolji koncept

Predstavi Kako sam naučila da vozim, u režiji Tare Manić

Hartefakt, Beograd

Predstava „Kako sam naučila da vozim” donosi snažno, emocionalno potresno pozorišno iskustvo koje, sužavanjem scenskog prostora i uz pomoć minimalističkog scenskog jezika istražuje složene porodične dinamike i traume. 

Premestivši zaplet drame Pole Vogel iz Amerike šezdesetih godina prošloga veka u savremeni prostorno-vremenski kontekst, rediteljka ističe njenu univerzalnost, dok gotovo izbrisano fizičko rastojanje između glumaca i publike pojačava intenzitet interakcije, te praktično “uvlači” gledaoce u prostor igre i doprinosi osećaju nelagode ali i saučesništva onih koji svedoče nečemu mučnom i bolnom ali ne preduzimaju ništa. 

Vešto vođen sigurnom rediteljskom vizijom, glumački tandem ostvaruje skladnu povezanost kako međusobno tako i sa publikom. Svetozar Cvetković majstorski gradi slojevit lik manipulativnog ali i šarmantnog Teče koji zavodi i samu publiku izazivajući kod nje ne samo osudu već i empatiju, dok Marta Bogosavljević vanredno zrelo, suvereno i delikatno kormilari kroz širok raspon uzrasta junakinje Malecke, podjednako vešto i uverljivo donoseći njen unutarnji svet u studentskom uzrastu, kao i razigranost i naivnost ranjivog detinjstva. Uz svoj primarni lik, mlada glumica tumači i niz drugih likova, demonstrirajući raskošan talenat.

Intiman rediteljski koncept, bravurozna gluma i tematski moderan pristup čine predstavu kompleksnim i jedinstvenim pozorišnim delom.

3. Nagrada za izuzetnu ekspresivnost autorskog tima i glumačkog ansambla

Predstavi Malograđanska svadba, u režiji Mateje Koležnik

Slovensko narodno gledališče, Maribor (Slovenija)

Glumci mariborskog pozorišta su još jednom, kao više puta do sad, dokazali svoju veštinu,
talenat i uigranost. Zadovoljstvo je gledati ih kako disciplinovano, precizno i sa pravom merom
igraju Brehta koga je na prijemčljiv način postavila na scenu Mateja Koležnik. Inscenacija ovog
komada u njihovoj izvedbi nije pretenciozna, već visoko estetizovana, nije hermetična, već
višeslojna i značenjski bogata predstava, istovremeno velikih umetničkih dometa i komunikativna prema publici. Dobro odmerena doza brehtovske artificijelnosti i stilizacije, rušenje četvrtog zida, prožeto elementima fizičke komike, uz jasan rediteljski koncept predstavu podiže na sasvim novi nivo, a minuciozno usklađena igra ansambla predstavi daje završni pečat. Glumci su tim i dok izvode složene fizičke radnje i dok plešu i dok govore. Svako od njih je ponaosob u svakom trenutku apsolutno prisutan, čak i kad igraju duge i razvijene scene leđima okrenuti publici. Glumački ansambl ove predstave i kompaktnost njihove kolektivne igre doprinose utisku kompaktnosti malograđanskog sloja iz Brehtovog komada, raskrinkavajući njihovo licemerje i površnost.