Поглед у радикални оптимизам

“Од првих корака у позоришту – до дан данас – обележила ме је реч оптимизам. Та реч ми је на почетку помагала да победим све чудне и нејасне ствари око мене, ствари с којима се нисам слагао. Иста та реч ме је касније погурала да отпутујем на различите позоришне

дестинације, у различите позоришне луке. Та реч ме је спасила када сам осетио да ништа више нема смисла, да су ствари отишле предалеко и да би све могло да се распадне. Када кажем све, мислим на уметност и позориште, једине ствари који ми помажу да разумем овај свет. И ево нас уочи новог издања ИНФАНТ-а. Не знам како, али ево поново се појавила иста та реч… Можда због пролећа, можда због сунца, а највише због радости да нас чека још једно издање фестивала. Кад кажем – оптимизам, поново ми пада на памет Волтер и  Кандид”, али данас ми се некако чини да тај наивни дечак, који гледа у најбољи од свих светова, не може остати само на том нивоу. Мислим да нам данас треба много више од тога. Када би требало да дефинишем осећање за овај ИНФАНТ, пада ми на памет кованица “радикални оптимизам”. Веселим се тој формулацији, јер ми се чини да она одлично одсликава све представе и позоришта која нам долазе. Дубоко верујем да уметност може да промени слику света набоље и да сада, када све делује као да ће се небо срушити на нашу главу, ми можемо да креирамо другачију слику. ИНФАНТ је тај један мали прозор кроз који можемо да завиримо у велики свет оптимизма.”

Реч селектора Александра Поповског