14. јун/Позориште младих, Мала сцена, 20 сати
У животу једног музичара, контрабас представља пријатеља, непријатеља, љубавницу, препреке на путу које је сам себи зацртао. Оно што до сада ниједан композитор није искомпоновао, може се видети на сцени у овој монодрами.
Контрабасиста који слободно време проводи у соби борећи се са својим проблемима, упушта се у срдачно и опширно излагање о свом инструменту, које постаје све присније и интимније не би ли се, уз обиље самоироније и духовитих коментара, постепено претворило у искрено животно исповедање, у покушај критике овог друштва и живота, у очајнички и неодгодиви вапај за променом.
Контрабас је написан 1981. године, преведен на 27 језика и један је од најигранијих немачких комада. У Београду је деведесетих година Предраг Ејдус играо ову, у то време веома популарну представу и скоро да се није могло доћи до карте у Малом позоришту Душко Радовић.
После три деценије, улогу контрабасисте игра дипломирани глумац Факултета драмских уметности Ђорђе Крећа, којег памтимо и по изузетним улогама у серијама: “Истине и лажи”, “Војна академија”, “Дрим тим”, ”Клан”, ”Шетња са лавом” итд, као и у представама: “Флорентински шешир” позоришта Бошко Буха, “Породичне приче” позоришта Славија као и у представама: “Парче ноћи на Ивановој гајби”, “Трње”, “Књига о џунгли”, “Рогови у врећи”, ”Црни лептир”…
Реч глумца: Рад на припреми ове монодраме могао бих да сврстам у засигурно најважнији лични глумачки процес кроз који сам до сада прошао. Овај портрет једног уметника, тј. целовечерње дело за контрабас пре свега је изузетан текст који досеже до стварних уметничких висина у својој приповедачкој естетици. Писац у свом комаду додирује најинтимније делове душе једног усамљеног човека, и морам признати да је већ прво читање у мени узбуркало толико много емоција да сам био потпуно сигуран да је ово прави комад за мене. Такође сазнање да је пре тридесет година велики Пеца Ејдус играо управо овај текст, за мене је представљало пре свега велику част али и велику одговорност, коју као млади глумац носим.
Писац: Патрик Зискинд
фото: Марко Поповић
