Интернационални фестивал алтернативног и новог театра, од 14. до 18. јуна

Понедељак, 17. јун 2024. у 19.30 – СНП, Сцена: Јован Ђорђевић
“Хамлет – дан убиства”, Народни театар из Битоља, Северна Македонија

Представу „Хамлет – дан убиства” у Народном театру Битола/Северна Македонија, режирао је – према Колтесовој драми – композитор и редитељ Марјан Нећак. То је о драматизација познате Хамлетове ситуације у којој сваки избор води само у смрт – моралну, духовну, физичку. Метафизичка замка доводи у питање људску слободу, односно питање слободне воље у тренутку када се човек суочава с ограниченошћу деловања и својом смртношћу. Уједно, то је и стварна ситуација у свакодневним односима међу људима, када је једна особа у односу на другу суочена с тим да устраје као људско биће, па и да умре достојанствено… У представи играју: Никола Стефанов, Иван Јерчић, Валентина Грамосли и Викторија Степановска Јанкуловска.

По драми Бернара Марија – Колтеса

Режија: Марјан Нећак

Представа „Дан убиства у историји за Хамлета” Бернара Марија Колтеса, написана 1974. године, према којој смо сачинили драматуршку премису за представу „ХАМЛЕТ – дан убиства”, инспирисана је ванвременским делом Шекспира – „Хамлет“, али није ни његова адаптација ни коментар Шекспирове драме. То је драматизација чувене Хамлетове ситуације: ситуације у којој сваки избор води само у смрт – моралну, духовну, физичку. Реч је о ситуацији метафизичке замке – у којој се доводи у питање људска слобода, односно питање људске слободне воље у тренутку када је суочен са ограниченошћу деловања и својом смртношћу као бића. То је и реална људска ситуација у свакодневним односима међу људима, када је особа у односу на другу особу суочена са избором да истраје као људско биће (са свим потенцијалним вредностима које то биће садржи) и да умре са људским достојанством. Или да умрем – и морално и духовно пре него што коначно умрем за свет.

Радња Колтесовог „Хамлета“ одвија се на историјски неодређеном месту (и прилично познатом као атмосфера) и у ограниченом (једнодневном) неограниченом времену (за његове варијације), задржавајући основне елементе и теме оригинала. Дело: страшно убиство краља-оца, узурпација власти од стране убице – љубавне везе, освета као кључни момена традње, трагични расплет приче. Квартет од четири кључна лика Шекспирове драме: Хамлета, Клаудија, Гертруде, Офелије, у чудној, лудој трци за смрћу, доводећи га на ивицу лудила сваким кораком у откривању његове љубави, сексуалности, мржње, страха, страсти (не) бити, решити међусобни сукоб за једну ноћ. У овој представи све је отворено приказано – и сам развој драме и шокантни мотиви. У последњим сатима свог постојања, као да их је нешто претходно зауставило, ликови последњим снагама хрле у брзу убиствену игру, у којој сви губе животе. Остаје да се види какве ће околности створити сами ликови (и глумци на сцени) у међусобним односима, уплетени у игру чији је крај познат. Сам текст Бернара Марија – Колтеса, писан ритмичком прозом, заснован је на језику који подсећа на Шекспиров, али пун нејасноћа и метафоричких загонетки, које се увлаче у непрекидни ток радње која као да жури да се изврши и доћи до циља – са очекиваним завршетком. Наша интерпретација текста имала је задатак да овај прецизан текст, флуидан као музичка композиција, разигранији по структури, али на сцени живљи – са материјалом који радњи даје динамику, а садржај текста окупља у таквој густини да чини сцене напетим до немоћи. Изузетно провокативна ситуација необичног квартета, фаталистички посвећеног игри за смрћу, у којој смо испитивали могућности теме убиства као уметности умирања, резултирала је стварањем позоришног дела са свим богатством и магијом целовит позоришни и сценски израз – глума, говор, музика и уметност. Ако једносатни универзум који смо створили подстиче креативност и осећај лепоте код посматрача, свако од нас ће моћи да каже, попут Хамлета: „Могу да будем стављен у љуску ораха и да се и даље сматрам краљем бесконачног универзума“.

Оливера Павловић